Kako zakonski uključiti članove porodice u rad preduzetnika?

U preduzetničkom poslovanju u Srbiji često se postavlja pitanje na koji način članovi porodice mogu biti uključeni u rad preduzetničke radnje, koje poslove mogu da obavljaju i pod kojim uslovima.

Zakon dopušta da članovi domaćinstva učestvuju u svakodnevnom funkcionisanju radnje, ali uz jasno definisana pravila i procedure koje preduzetnik mora da poštuje. Kao odgovorno lice preduzetnik ima pravo da organizuje rad, raspoređuje zadatke i delegira obavljanje poslova drugim osobama, uključujući i članove porodice, ali u skladu sa važećim propisima.

Jedan od načina uključivanja članova porodice jeste njihovo angažovanje kao poslovođa. Prema rečima poreskih savetnika, poslovođa mora biti fizičko lice koje je poslovno sposobno i koje može biti zaduženo ili za celokupno poslovanje ili samo za određene segmente rada.

Ukoliko je za konkretnu delatnost propisano ispunjavanje posebnih uslova u pogledu stručne spreme, kvalifikacija ili licence, ti zahtevi važe i za poslovođu. Drugim rečima, član porodice može obavljati ovu funkciju samo ako u potpunosti ispunjava zakonom propisane kriterijume. Poslovođa ima status zakonskog zastupnika preduzetničke radnje i njegovo imenovanje mora biti uredno registrovano u skladu sa zakonom.

„Pored formalnih uslova, važno je naglasiti da poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika. To znači da se, pre nego što član porodice započne obavljanje ove funkcije, mora sprovesti odgovarajuća prijava nadležnim organima“, objašnjava poreski savetnik Jovan Pavlović.

Prijava se podnosi na obrascu PPPPT, na isti način kao i za bilo kog drugog zaposlenog. Ova obaveza važi bez obzira na srodnički odnos – zakon ne pravi razliku između člana porodice i drugog radnika kada je reč o prijavi, poreskim obavezama i poštovanju radno-pravnih procedura.

Osim uloge poslovođe, članovi domaćinstva, uključujući decu, roditelje i druge srodnike, mogu biti angažovani i na drugim poslovima u okviru preduzetničke radnje.

I u tim slučajevima neophodno je sprovesti iste administrativne korake kao i kod zapošljavanja bilo kog drugog lica. To podrazumeva, prema rečima poreskog savetnika, urednu prijavu, regulisanje radnog odnosa i poštovanje svih propisa koji se odnose na radno pravo i poreze. Time se obezbeđuje pravna sigurnost i za preduzetnika i za angažovane članove porodice.

Zakon, međutim, ostavlja prostor i za fleksibilnije oblike angažovanja. Članovi porodice mogu biti uključeni u obavljanje povremenih poslova koji ne zahtevaju stalno radno angažovanje.

Ovi poslovi su ograničeni na aktivnosti koje su povremenog karaktera. Primeri uključuju kratkotrajno čišćenje prostora, pomoć u pripremi hrane, pakovanje ili druge slične zadatke manjeg obima.

Takođe, tokom sezonskih poslova, u periodima povećanog obima rada, pripreme za nove poslovne aktivnosti ili za vreme korišćenja godišnjih odmora zaposlenih, angažovanje članova porodice je dozvoljeno kao praktično rešenje za održavanje kontinuiteta poslovanja.

„U takvim situacijama preduzetnik ima obavezu da prati i nadgleda način na koji su članovi porodice uključeni u rad. Iako se radi o srodnicima, njihovo učešće u poslovanju ima isti značaj kao i rad drugih angažovanih lica, naročito u momentima kada je neko od zaposlenih odsutan ili preopterećen drugim obavezama. Jasna raspodela zadataka i odgovornosti ostaje ključna kako bi se izbegle eventualne nepravilnosti ili nesporazumi“, objašnjava Pavlović.

Posebno važno pitanje odnosi se na status samog preduzetnika. Iako preduzetnik posluje kao fizičko lice, zakon jasno propisuje da on ne može zasnovati radni odnos sa samim sobom.

Radni odnos podrazumeva postojanje dva različita pravna subjekta – poslodavca i zaposlenog. U slučaju preduzetnika, te dve uloge ne mogu biti objedinjene u jednoj osobi, jer bi to dovelo do pravne nelogičnosti.

Zakon o radu definiše zaposlenog kao lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, što implicitno isključuje mogućnost da preduzetnik istovremeno bude i poslodavac i zaposleni. Takva situacija bi značila da je jedno isto lice u isto vreme i dužnik i poverilac, što pravni sistem ne dozvoljava.

Iz poreske perspektive, pokušaj preduzetnika da sebe formalno prijavi kao zaposlenog ne donosi nikakve suštinske promene.

„S obzirom na to da preduzetnik odgovara za obaveze iz poslovanja celokupnom svojom imovinom, njegovo eventualno ‘zapošljavanje’ u sopstvenoj radnji ne menja poresku osnovicu niti obaveze prema državi. Poreski tretman ostaje isti, bez obzira na takvu formalnu konstrukciju“, zaključuje poreski savetnik Jovan Pavlović.