Kamate na depozite idu i do šest odsto, a građani Srbije štede kao Nemci

Građani Srbije se u pogledu štednje izgleda sve više ugledaju na Nemce. Podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da je štednja stanovništva dodatno ubrzala u drugoj polovini prošle godine, da bi januar doneo još snažniji rast slaganja novčanica u trezore banaka.

Barometar nirnberških instituta za istraživanje tržišta GfK i NIM ukazao je krajem prošle godine da nemački građani mesecima sve snažnije naginju štednji i uzdržavaju se od trošenja. Iz straha zbog uporne krize i opšte neizvesnosti i novčanik otvaraju najmanje od vremena svetske finansijske krize. Indeks štednje je u decembru skočio na 18,7 i najveću vrednost u više od 15 godina.

Da li iz istog razloga, tek građani Srbije dodali su u drugoj polovini godine 10,4 milijarde dinara na svoja štedna konta, a za celu 2025. ukupno 15 milijardi, što je dinarske štedne račune uvećalo za 7,8 odsto. Slično je i sa evrima jer je godišnje povećanje iznosilo 772 miliona (pet odsto) a u drugoj polovini godine čak 459 miliona.

Januar je doneo još brži tempo rasta jer je samo u ovom mesecu dodato dve milijarde dinara, što bi na nivou godine, ako bi se nastavilo ovim tempom, donelo nove 24 milijarde, dok je dodato i oko 100 miliona novih evra (na nivou godine 1,2 milijarde). Tako je, prema operativnim podacima, dinarska štednja krajem januara iznosila blizu 208 milijardi dinara, a devizna 16,3 milijarde evra.  

Ovakvom rastu mogu pogodovati i visoke kamate na štednju koje, kada su u pitanju dinari, dostižu i šest odsto na godišnjem nivou, dok u evrima ponude idu i do četiri odsto.

Interesantno je da se nekoliko banaka na tržištu iz meseca u mesec takmiči promotivnim akcijama, pa je tako 3Bank u januaru nudila 5,7 odsto na oročenu štednju u dinarima na šest meseci, dok je već u februaru izbacila višu ponudu od čak šest odsto. To je trenutno najviša kamata ponuđena za oročene dinarske depozite u banci koja u najvećoj meri kreditira preduzetnike i poljoprivrednike.

Addiko banka je sa druge strane strategiju usmerila na devizne štediše kojima na šest meseci nudi kamatu od četiri odsto.

Kolike li će biti kamate za privredu?

Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić kaže za Biznis.rs da rast štednje, kako u dinarim, tako i u evrima, svakako treba da raduje svakog ekonomistu, s obzirom na veliki značaj koji ona ima u ekonomskom životu.

“Da li ima dovoljno investicionih opcija koje bi bile alternative štednje – verovatno ne, ali za očekivati je da će se pojaviti”, smatra on.

Na pitanje šta o jednoj privredi govori podatak da se na štednji drži oko 18 milijardi evra sa pasivnom kamatom, profesor odgovara da to ukazuje da je veliki broj štediša averzan na rizik.

“Averzija na rizik je često povezana i sa visokim nivoima rizika i nepoverenjem. Mi kao društvo moramo raditi na afirmaciji preduzetničkog duha i smanjivanju različitih vrsta rizika”.

Rast kamata na štednju kod pojedinih banaka dok referentna kamatna stopa miruje mogao bi da ukaže na to da se inflatorni pritisci prelivaju i na spremnost banaka da plate više za angažovana sredstva građana.

“Kod nas su još uvek izraženi rizici povezani sa infacijom, ali i opšta situacija i u zemlji i inostranstvu dodatno povećava osećaj nesigurnosti, što sigurno doprinosi relativno visokom nivou kamatnih stopa. Ali, ono što brine jeste – ako su kamatne stope na štednju tako visoke, kakve li će biti za privredu?”, pita se Erić.

Isto pitanje brine i privrednike i preduzetnike koji su se, sudeći prema poslednjim podacima Udruženja banaka, baš iz tog razloga dodatno zaduživali u januaru. Podaci pokazuju da su ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u januaru iznosili 4.373 milijarde dinara, a ukupan dug prema bankama bio je za 15,2 odsto veći u odnosu na isti mesec 2025. godine.

Pozajmice privredi iznosile su 2.328 milijardi dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za 11,5 odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite premašila 96,2 milijarde dinara i veća su za 18,6 odsto u odnosu na januar 2025. godine, pokazuje Kreditni izveštaj UBS.

Profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA), objasnio je za Biznis.rs da je potreba privrede za likvidnošću konstantna i da kreditna aktivnost tradicionalno jača u januaru, a razlozi za takav trend i ove godine leže pre svega u procedurama odobravanja kredita.

„Pojačana kreditna aktivnost u januaru i početkom godine posledica je činjenice da kreditni odbori banaka pravnim licima kredite najčešće odobravaju do januara, a često i do kraja februara, na osnovu starih finansijskih izveštaja. Banke i klijenti žure da iskoriste mogućnost odobravanja kredita na osnovu finansijskih izveštaja iz prethodne godine, posebno kada su u pitanju neiskorišćene kreditne linije“, objašnjava Živanović.

Iz izvora bliskih bankarskim krugovima za Biznis.rs kažu da su globalno gledano kamate na trenutnom nivou pre svega zbog inflacije i to se jako dobro vidi na kamatama na obveznice u SAD, Evropi ili Japanu, gde prinosi na desetogodišnje obveznice rastu jer sa inflacijom opada vrednost novca.

To je svako izazov za postojeće monetarne sisteme koji će se visokim kamatama braniti po cenu krize i recesije i tražiće čvršću disciplinu i manje mešanje politike. Kako je naš bankarski sektor povezan sa zapadnim, svakako će se posledice osetiti i kod nas.

Kamate od juna niže za 1,9 p.p.

Prema podacima NBS, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi je smanjena u decembru u odnosu na novembar za 0,6 p.p. i iznosila je 6,2 odsto. Sniženje je rezultat pada kamatne stope na kredite za obrtna sredstva (za 0,7 p.p., na 6,1 odsto), čime se vratila na približan nivo iz septembra 2025. godine.

U odnosu na jun 2024. godine, kada je započeto ublažavanje monetarne politike NBS, kamatna stopa na nove dinarske kredite privredi je niža za 1,9 p.p.

Sa druge strane, novoodobreni zajmovi privredi u evrima i evroindeksirani krediti u istom periodu su poskupeli za 0,1 p.p, pa je kamata iznosila 4,8 odsto. To je, kako objašnjavaju iz NBS, posledica povećanog učešća investicionih kredita u strukturi novoodobrenih kredita, čija je kamatna stopa blago iznad prosečne.

Ipak, u odnosu na jun 2024. godine, kamatna stopa i na novoodobrene kredite u evrima i evroindeksirane kredite privredi takođe je niža za 1,9 p.p, navodi srpska centralna banka.

Kada je reč o novopoloženim dinarskim depozitima privrede, prosečna ponderisana kamatna stopa ostala je u poslednjem mesecu prošle godine nepromenjena u odnosu na novembar i iznosila je 4,3 odsto. Istovremeno, kamatna stopa na devizne depozite privrede povećana za 0,1 p.p. i iznosila je 2,5 odsto.