Kamate na dinarsku štednju znatno veće, ali većina štediša ipak bira devize

Dinarska i devizna štednja u Srbiji iz godine u godinu beleže rast. Trenutno je nešto više od 996.000 štednih računa u domaćoj valuti, a oko 4,7 miliona u devizama.

Kada je reč o iznosima koji se čuvaju u domaćim poslovnim bankama, najveći broj štednih partija u dinarima odnosi se na štedne uloge malih vrednosti – do 10.000 dinara, dok je kod devizne štednje najveći broj uloga do 500 evra. Uprkos tome, kada se posmatra prosek kako dinarske, tako i devizne štednje, uočava se da on kontinuirano raste.

“Prema poslednjim raspoloživim operativnim podacima, zaključno sa 25. oktobrom, dinarska štednja u Srbiji iznosi 175,5 milijardi dinara i od početka 2024. godine povećana je za 37,6 milijardi dinara, odnosno za 27,3 odsto, dok je u odnosu na isti period prošle godine veća za gotovo 50 odsto. Devizna štednja iznosi 15,1 milijardu evra i od početka godine povećana je za 712,5 miliona evra (4,9 odsto)”, navode za Biznis.rs u Narodnoj banci Srbije, povodom Svetskog dana štednje koji se obeležava 31. oktobra.

Na pitanje da li se povećava broj štediša ili raste visina pojedinačnih štednih uloga, iz NBS odgovaraju da najnoviji podaci za 30. septembar pokazuju da broj dinarskih štednih partija iznosi 996.662, dok je krajem prošle godine iznosio 954.684.

“Najveći broj štednih partija (oko 85 odsto) odnosi se na štedne uloge malih vrednosti (do 10.000 dinara) – 846.000 partija na dan 30. septembra 2024. godine. Prosečan iznos dinarske štednje po partiji kontinuirano raste i od početka tekuće godine povećan je za 31.000 dinara, tako da je 30. septembra iznosio 175.000 dinara”, ističu iz centralne banke.

Kada je reč o deviznoj štednji, broj partija na dan 30. septembra iznosi 4.773.650, dok je krajem prošle godine iznosio 4.476.916. Pritom, kako naglašavaju iz NBS, najveći broj štednih partija odnosi se na štedne uloge do 500 evra  – 3.743.453 ili 78,4 odsto ukupnog broja uloga.

“Prosečan iznos devizne štednje po partiji nalazio se na nivou od 3.167 evra, dok je krajem prošle godine iznosio 3.220,1 evra”, dodaju.

Kada je reč o kamatnim stopama na štednju, poslednji podaci dostupni u Statističkom biltenu NBS za septembar 2024. godine svedoče o tome da su kamatne stope na dinarsku, kao i na štednju u evrima, na višem nivou u poređenju sa prethodnim periodom, ali od početka godine beleže blagi pad, na šta je uticalo i ublažavanje monetarne politike koju sprovode NBS i Evropska centralna banka.

“Tako su, u skladu sa pooštravanjem monetarne politike koju je Narodna banka Srbije sprovodila od oktobra 2021. godine u uslovima visokih inflacionih pritisaka, kamatne stope na dinarske depozite beležile trend rasta. Sa povratkom inflacije u okvire definisanog cilja, Narodna banka Srbije je u junu ove godine započela ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što se odrazilo i na smanjenje kamatnih stopa na dinarsku štednju”, dodaju iz NBS.

Kako ističu u centralnoj banci, kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima su tokom devet meseci 2024. godine u proseku smanjene za 0,82 procentnih poena, i u septembru su iznosile 4,43 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 4,41 odsto, od jedne do dve godine 4,73 odsto, i preko dve godine 4,75 odsto.

Na štednju u evrima smanjenje je izraženije – u proseku za 0,89 procentnih poena, na 2,86 odsto, pri čemu su kamatne stope najviše na štednju ročnosti do godinu dana (2,90 odsto), zatim za ročnosti od jedne do dve godine (2,60 odsto) a najniže za ročnosti duže od dve godine (1,66 odsto).

Kada je reč o kretanju kamatnih stopa u narednom periodu, iz Narodne banke Srbije ističu da ukoliko se nastavi relaksacija monetarnih uslova NBS i Evropske centralne banke moglo bi se očekivati da kamatne stope na dinarsku i štednju u evrima nastave da se smanjuju.

“Međutim, treba imati u vidu da pored mera monetarne politike centralnih banaka na kretanje kamatnih stopa na štednju utiče i veći broj drugih faktora, koji pored kretanja opšteg nivoa kamatnih stopa uključuju i trenutne uslove likvidnosti na tržištu, odnosno potrebu banaka za privlačenjem depozita u određenoj valuti, stepen finansijske inkluzije, poslovne modele banaka i slično”, zaključuju iz Narodne banke Srbije.