Kamate na klackalici, NBS prati dinamiku inflacije

Narodna banka Srbije u četvrtak odlučuje o monetarnoj politici u narednom periodu, a većina ekonomista očekuje da će referentna kamatna stopa ostati nepromenjena, bar do sledećeg, julskog sastanka. Da je smanjenje ključne kamate ipak izvesno analitičari smatraju uzimajući u obzir činjenicu da je Evropska centralna banka prošle nedelje smanjila tri glavne kamate za po 25 baznih poena. Ovo je prvo „popuštanje monetarnog kaiša“ od 2019. godine, a u poslednjih devet meseci nije bilo promena.

Iz Upravnog saveta ECB ocenili su da je na osnovu inflatornih izgleda, dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike u ovom trenutku primereno ublažiti restriktivnost, uprkos blagom povećanju stope rasta cena u maju, u odnosu na april.

Nakon ove odluke, kamatna stopa ECB za glavne operacije refinansiranja iznosi 4,25 odsto, na graničnu kreditnu liniju 4,50 odsto, a kamata na depozitnu liniju 3,75 procenata.

Američke Federalne rezerve večeras će, nakon dvodnevnog sastanka, saopštiti svoju odluku o daljem kretanju kamata, a analitičari su uglavnom mišljenja da ovog puta neće biti promena, i da se do kraja godine može očekivati još jedno smanjenje kamatnih stopa, najverovatnije u septembru.

Dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković veruje da će NBS svakako pratiti kako se kreće dinamika inflacije, i kod nas i u evrozoni, ali očekuje da domaća centralna banka još malo sačeka sa snižavanjem kamata. Najpre, da bi osigurala da ne prati „jedan-na-jedan“ ECB, a zatim i kako bi ostavila sebi određeni prostor, da može da „svari“ kako tržišta reaguju na promenu.

„A kako će promena kamata ECB uticati na nas – pa uticaće direktno ako i ostale kamate na tržištu novca budu pratile snižavanje referentne stope centralne banke. Onda će se to odraziti i na snižavanje varijabilnog dela kod nas, ali ne verujem da će ovako mala promena nešto drastično izmeniti“, napominje naš sagovornik.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić naglašava da je generalni trend, usled smanjenja inflatornih pritisaka u Evropi i kod nas, kao i u Americi, da se razmišlja o postepenom smanjenju kamatnih stopa na tržištu novca. Konkretno, na međubankarskom tržištu novca u Evropi i kod nas.

„Zahvaljujući padu pritiska, odnosno usporavanju inflacije i povratku u ciljane, očekivane okvire, stvaraju se uslovi za zadržavanje kamatnih stopa na postojećem nivou ili za njihovo postepeno smanjivanje. Sigurno da će smanjenje ključnih kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke uticati na odluke koje donosi Narodna banka Srbije jer smo mi trgovinski i novčano povezani i prosto se ti efekti prelivaju iz Evrope, odnosno EU, na naš ekonomski prostor“, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs profesor Đukić.

On ističe da je najbolji način da se vide očekivanja investitora, odnosno banaka, praćenje kamatnih stopa na tržištu novca.

„Znači, ako posmatrate euribor možete zaključiti da su investitori/banke već ugradili svoja očekivanja o padu kamatnih stopa, odnosno obaranju od strane centralnih banaka kroz sam pad euribora. Investitori na osnovu svojih analiza i procena već kroz kretanje cena aktive, u ovom slučaju kamata, zapravo signaliziraju svoja očekivanja“, navodi naš sagovornik, uz napomenu da su jedna stvar izjave pojedinačnih bankara i investitora koji mogu imati i neki svoj uži interes, a drugo je opšti trend i monetarna, odnosno ekonomska politika.

Tromesečni i šestomesečni euribor beleže trend pada od sredine aprila, a trenutno su skoro na istoj vrednosti – 3M euribor iznosi 3,743 odsto, a 6M euribor 3,748 procenata.

U poslednjih godinu dana tromesečni euribor je maksimum dostigao u oktobru i novembru 2023. kada je iznosio 4,002 odsto, dok je šestomesečni stigao do vrhunca od 4,143 odsto 18. oktobra prošle godine.

Ovo je dobra vest i za domaće korisnike evroindeksiranih stambenih kredita, koji će po isteku ograničenja kamata od strane NBS, koje traje do kraja 2024, ponovo morati da prate kretanje euribora prilikom obračuna mesečne rate.