Kazne do tri miliona dinara i prinudna likvidacija za nedostavljanje finansijskih izveštaja

Kada je jedan naš čitalac odlučio da stavi tačku na poslovanje svoje firme verovao je da je sve završeno onog trenutka kada je preduzeće ušlo u postupak likvidacije tokom 2023. godine. Prometa nakon toga nije bilo, poslovne aktivnosti su stale, a računi su mirovali.

Knjigovođa, uveren da je reč o prinudnoj likvidaciji, nije predao završni račun za tu godinu. Ubrzo je na adresu firme stigao poziv Privrednog suda – jer završni račun nije podnet.

Ovaj slučaj otvara važno pitanje koje mnogi privrednici postavljaju tek kada dobiju opomenu: kada su firme u obavezi da predaju završni račun i kakve posledice slede ako se ta obaveza zanemari?

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević objašnjava da su sva pravna lica dužna da podnose završni račun, odnosno redovan godišnji finansijski izveštaj, za svaku godinu poslovanja.

„Ta obaveza postoji bez obzira na to da li je firma ostvarila promet ili ne. Završni račun obuhvata period od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine, a u njemu se iskazuju sve poslovne promene koje se odnose na tu godinu – prihodi, rashodi, imovina, obaveze, kapital“, navodi naša sagovornica.

Rok za dostavljanje ovog izveštaja Agenciji za privredne registre (APR) je 31. mart tekuće godine za prethodnu godinu. Drugim rečima, finansijski izveštaj za 2025. godinu podnosi se najkasnije do 31. marta 2026.

Postoji međutim, prema rečima Zvezdane Pisarević, i izuzetak koji se odnosi na zavisna pravna lica u Srbiji čije je matično društvo u inostranstvu i čija poslovna godina nije usklađena sa kalendarskom.

„U tom slučaju, uz saglasnost ministra finansija ili Komisije za hartije od vrednosti (za društva iz njihove nadležnosti), moguće je sastavljati i objavljivati redovan godišnji finansijski izveštaj sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja se razlikuje od kalendarske. Ipak, takva odluka nosi obavezu kontinuiteta – drugačija poslovna godina mora se primenjivati najmanje pet godina od početka njene primene, kako propisuje član 29. Zakona o računovodstvu“, pojašnjava propise poreska savetnica.

Osim redovnih, zakon poznaje i vanredne finansijske izveštaje. Oni se sastavljaju i dostavljaju APR-u u situacijama statusnih promena – kada dolazi do spajanja pravnih lica, podele, odvajanja ili prodaje pravnog lica. U tim slučajevima finansijski preseci moraju jasno da prikažu stanje imovine i obaveza u trenutku promene, kako bi se zaštitili poverioci i obezbedila transparentnost postupka.

Za razliku od preduzetnika, koji pod određenim uslovima mogu da „zamrznu“ poslovanje, privredna društva nemaju mogućnost mirovanja. Kada prestanu sa radom nad njima se mora sprovesti likvidacija ili, u težim slučajevima, stečaj.

„U praksi, međutim, nije retkost da osnivači, suočeni sa blokadom računa i nagomilanim dugovima, jednostavno prestanu da posluju bez formalnog zatvaranja firme. Ne obaveste ni APR ni Poresku upravu, ne pokrenu likvidacioni postupak i ne podnesu potrebne poreske prijave. Firma formalno ostaje aktivna, iako faktički ne posluje“, navodi Pisarević.

Ona ističe da je prva posledica takvog poteza najčešće upravo – nepredavanje završnog računa. Iako poslovnih aktivnosti nema, obaveza izveštavanja i dalje postoji.

Ukoliko se propusti rok 31. mart zakon ostavlja još jednu mogućnost: završni račun za prethodnu godinu može se predati najkasnije do 31. decembra tekuće godine. Tako, na primer, do 31. decembra 2025. moguće je dostaviti finansijski izveštaj za 2024. godinu. Međutim, taj produženi rok ne važi unedogled – izveštaji za 2023. ili ranije godine više se ne mogu naknadno podneti po isteku zakonskog okvira.

Problem postaje ozbiljniji ako preduzeće ne podnese završne račune dve godine zaredom. U tom slučaju APR pokreće postupak prinudne likvidacije. Istovremeno, podnosi se tužba nadležnom sudu jer je nedostavljanje finansijskih izveštaja prekršaj propisan kaznenim odredbama Zakona o računovodstvu.

Novčane kazne nisu zanemarljive.

„Za pravno lice predviđen je raspon od 100.000 do čak tri miliona dinara. Pored toga, odgovorno lice u pravnom licu može biti kažnjeno novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara. Preduzetnici, iako imaju drugačiji status, takođe nisu izuzeti – za njih su predviđene kazne od 100.000 do 500.000 dinara“, kaže naša sagovornica.