Kikinda će uskoro imati više od 1.000 hektara pod leskom

Srbija je prošle godine imala 8.718 hektara pod leskom, a ostvaren je prinos od 8.910 tona, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Cene se kreću od 900 do 1.300 dinara za kilogram na veletržnici.

Kako je rečeno u martu ove godine, na konferenciji posvećenoj popisu poljoprivrede iz 2023. godine, površine su od 2014. do 2023. porasle za 6.071 hektara. Iako se od jezgrastih voćnih vrsta u Srbiji najviše gaje orah i leska, udeo zasada pod ovim voćnim vrstama nije veći od 7,37 odsto ukupnih površina pod voćem.

“Na proizvodnju jezgrastih voćnih vrsta otpada svega oko 1,20 odsto ostvarene proizvodnje voća u poslednje četiri godine, što govori da je došlo do smanjenja jezgrastih voćnih vrsta u ukupnoj voćarskoj proizvodnji, a to je pre svega rezultat smanjenja proizvodnje oraha”, dodaje se u publikaciji „Stanje u savremenoj proizvodnji voća u Srbiji i mogućnosti za njeno poboljšanje” koja je predstavljena na Zlatiboru.

Ističe se da Srbija nije iskoristila agroekološke uslove za proizvodnju lešnika, te zaostaje za Turskom, koja proizvede preko 765.000 tona i vodeća je u svetu, i Italijom – koja je sa 98.670 tona vodeća u Evropi, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2022. godine.

Inače, naša zemlja je na desetom mestu u svetu i četvrtom u Evropi, kada je reč o prinosu po hektaru.

Kikinda postaje grad lešnika

Kikinda postaje grad lešnika – konstatacija je koja se može pronaći u kvartalnom biltenu Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Najveće površine zasada u vlasništvu su firme Agroitaly, koja pripada grupaciji Roncofreddo Holding SRL iz mesta Froli u Italiji.

Agroitaly ima proizvodnju lešnika na 705 hektara u Kikindi i firma ovde zapošljava 13 osoba, s tim da angažuju od 70, pa i do 100 sezonskih radnika za orezivanje i okopavanje. Proizvodnja lešnika je pod sistemima za navodnjavanje, postoje savremeni irigacioni sistemi povezani sa kanalskom mrežom DTD na površini od 440 hektara. Poseduju sopstveni mini solarni park koji zadovoljava potrebe za električnom energijom za pokretanje pumpi zalivnog sistema.

“Na plantažama u Kikindi zastupljeno je pet italijanski žbunastih sorti lešnika, a u planu je podizanje novih zasada stablastih sorti. Prvi zasadi lešnika podignuti su 2017. godine, i to na površini od 180 hektara, a nakon osam godina prošlogodišnji prinos bio je 270 tona sa početnih zasada. Skoro 90 odsto lešnika iz Kikinde direktno izvoze u Italiju”, kaže za Biznis.rs Saša Tanatskov, koordinator za poljoprivredu Stručne službe Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga.

On ističe da se, s obzirom na klimatske promene, menja i proizvodni program primarne poljoprivredne proizvodnje u smeru podizanja zasada lešnika – pa i voćnjaka – na području Kikinde.

“Ako uzmemo u obzir da se najveće količine lešnika izvoze, da je proizvodnja zasnovana za poznatog kupca, ali i da ima malih gazdinstava koja lešnik i prerađuju u finalne proizvode, verovatno je da će površine biti još veće”, navodi sagovornik.

Prema informacijama proizvođača, biće povećane proizvodne površine, ne samo na poljima firme Agroitaly, već i kod drugih proizvođača u Kikindi i okolini. Sa ostalim proizvođačima lešnika na teritoriji najvećeg severnobanatskog grada, među kojima se ističe Hazel House kikindskog Agrostočara, na ovom području će u narednih godinu-dve biti preko 1.000 hektara zasada ove kulture.

“Inače, Agroitaly i njihova matična firma u Srbiji Agriromagna iz Malog Iđoša raspolažu obradivim zemljištem površine oko 1.500 hektara, sa namerom da konstantno povećavaju površine pod ovom kulturom. Vlasnici iz Italije investiraju i u proizvodnju lešnika u Malom Iđošu, gde podižu plantažu površine 750 hektara”, navodi Saša Tanatskov.