Ko ima pravo na umanjenje godišnjeg poreza na dohodak?

Ministarstvo finansija objavio je detaljno objašnjenje koje se odnosi na obračun godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu, precizirajući ko je obveznik, koji prihodi ulaze u obračun, kao i na koji način se utvrđuje osnovica za oporezivanje.

Rok za podnošenje prijave za 2025. godinu ističe 15. maja 2026. Do tada su svi obveznici dužni da dostave tačne podatke o svojim prihodima.

Ukoliko neko propusti ovaj rok, Poreska uprava će sama sastaviti i podneti prijavu umesto njega, na osnovu podataka kojima raspolaže. Naime, do 1. aprila poreznici su pripremali unapred popunjene prijave za sve građane koji su tokom 2025. godine ostvarili prihode iznad neoporezivog praga. Te prijave se postavljaju na portal ePorezi, gde su dostupne obveznicima na uvid.

Prema važećim pravilima, ovaj porez plaćaju fizička lica koja su tokom godine ostvarila prihod veći od tri prosečne godišnje zarade u Srbiji. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosek za 2025. godinu iznosio 1.813.032 dinara, što znači da je prag za oporezivanje postavljen na 5.439.096 dinara.

Obaveza plaćanja odnosi se i na rezidente i na nerezidente, ali uz razliku u obuhvatu prihoda. Dok rezidenti plaćaju porez na ukupan prihod, bez obzira na to da li je ostvaren u Srbiji ili inostranstvu, nerezidenti se oporezuju samo za prihode koji potiču sa teritorije Srbije.

U obračun ulazi širok spektar prihoda koji su isplaćeni u periodu od 1. januara do 31. decembra 2025. godine. Tu spadaju zarade, prihodi od samostalne delatnosti, autorski i srodni honorari, prihodi od izdavanja nepokretnosti i pokretnih stvari, kao i prihodi sportista, ugostitelja i pomoraca. Uključuju se i takozvani „drugi prihodi“, kao i oni ostvareni u inostranstvu.

Poseban deo objašnjenja odnosi se na umanjenje osnovice. Kod pojedinih vrsta prihoda, kao što su zarade, honorari, prihodi sportista ili paušalno oporezovanih preduzetnika, osnovica se umanjuje za već plaćeni porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Sa druge strane, kod prihoda od nepokretnosti, zakupa pokretnih stvari ili ugostiteljskih usluga, umanjenje se vrši samo za iznos plaćenog poreza.

Posebna pravila važe i za preduzetnike, u zavisnosti od toga da li vode poslovne knjige i da li su se opredelili za isplatu lične zarade. U nekim slučajevima njihov oporezivi prihod se koriguje za već plaćeni porez, dok se u drugim varijantama u obračun uključuje i lična zarada, ali umanjena za pripadajuće obaveze.

Kada je reč o prihodima iz inostranstva, rezidenti Srbije imaju pravo da umanje svoju poresku obavezu za iznos poreza koji je već plaćen u drugoj državi, čime se izbegava dvostruko oporezivanje.

Objašnjenje se bavi i pitanjem doprinosa. Ako je tokom 2025. godine došlo do uplate doprinosa na iznos veći od najviše godišnje osnovice, koja je utvrđena na 7.877.100 dinara, obveznik ima pravo na povraćaj više uplaćenih sredstava.

Međutim, taj povraćaj ima i poreski efekat – iznos koji je vraćen tokom 2025. godine uračunava se u dohodak za istu godinu i podleže oporezivanju.

Kako se računa poreska osnovica?

Sledeći korak je utvrđivanje poreske osnovice. Ona se dobija kada se od oporezivog dohotka oduzmu lični odbici na koje obveznik ima pravo. Sam poreski obveznik može da umanji osnovicu za 40 odsto prosečne godišnje zarade, što za 2025. godinu iznosi 725.213 dinara.

Dodatno, za svakog izdržavanog člana porodice priznaje se još 15 odsto prosečne zarade, odnosno 271.955 dinara. Međutim, ukupan zbir ovih odbitaka ima ograničenje i ne može preći polovinu dohotka za oporezivanje. U situacijama kada više članova porodice podleže ovom porezu, pravo na odbitak za izdržavane članove može iskoristiti samo jedan od njih.

Kada se dobije poreska osnovica, na red dolazi primena poreskih stopa. Zakon predviđa dva nivoa oporezivanja. Na dohodak do šest prosečnih godišnjih zarada primenjuje se stopa od 10 odsto, što u konkretnim brojkama znači do iznosa od 10.878.192 dinara. Sve preko tog iznosa oporezuje se po višoj stopi od 15 procenata, dok se na deo do tog praga i dalje primenjuje niža stopa.

Pored toga, zakon nudi i mogućnost umanjenja poreske obaveze kroz poreski kredit za ulaganja u alternativne investicione fondove. Obveznici koji su tokom 2025. godine investirali u ovakve fondove mogu umanjiti svoj porez i do 50 odsto uloženog iznosa, ali i do najviše polovine utvrđene poreske obaveze. Uslov je da su ulozi u potpunosti uplaćeni.

Ipak, ova pogodnost nosi i određene obaveze. Ukoliko investitor odluči da proda udele ili investicione jedinice u godini ulaganja ili u naredne dve godine, gubi pravo na već ostvareni poreski kredit. U tom slučaju, dužan je da o tome obavesti Poresku upravu u roku od 30 dana i izmiri obaveze, uključujući i kamatu.

„Tako se kroz više koraka od dodatnih umanjenja za mlađe obveznike, preko ličnih odbitaka, do različitih poreskih stopa i kredita  formira konačan iznos godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu“, navodi se u objašnjenju Ministarstva finansija.

Prijava se podnosi na obrascu PP GPDG, ali isključivo elektronskim putem, preko portala Poreske uprave, bilo direktnim popunjavanjem formulara ili kroz korisničku aplikaciju. Papirna verzija više nije opcija, što znači da je ceo postupak u potpunosti digitalizovan.

Ipak, odgovornost ostaje na građanima. Oni su u obavezi da provere unete podatke, isprave eventualne netačnosti i dopune prijavu ako nešto nedostaje, a zatim da je podnesu elektronski. Drugim rečima, unapred popunjena prijava nije konačna, već predstavlja polaznu osnovu koju obveznik mora da verifikuje.

Postoje i situacije kada Poreska uprava ne može da pripremi prijavu – na primer, ako ne raspolaže svim potrebnim podacima ili su oni dostavljeni u drugačijem formatu. U tim slučajevima, obveznici su dužni da sami popune i podnesu prijavu u propisanom roku.

Za nerezidente procedura je nešto drugačija, jer oni prijavu podnose preko poreskog punomoćnika, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak.

Posebna pažnja posvećena je prihodima koji se oporezuju samooporezivanjem, poput autorskih honorara ili naknada po ugovorima o delu. Ti prihodi se u prijavi iskazuju u posebnim poljima, zajedno sa podacima o već plaćenim porezima i doprinosima. Ukoliko su plaćeni iznosi veći od samog oporezivog prihoda, u prijavu se unosi samo iznos do visine tog prihoda.

S druge strane, postoji i izuzetak – građani čiji je dohodak za oporezivanje nula dinara nemaju obavezu podnošenja prijave. Ova odredba praktično oslobađa deo obveznika administrativne procedure, u slučajevima kada nema stvarne poreske obaveze.