Ko je nadležan za plate zaposlenih u Apoteci Beograd?

Zaposleni u Apoteci Beograd održali su danas sastanak sa pravnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na kojem su razgovarali o neisplaćenih devet plata i na kome je ukazano na višestruka kršenja radnih prava i ozbiljne probleme u funkcionisanju ove zdravstvene ustanove, potvrdila je za Biznis.rs predsednica sindikata „Opstanak“ Jelena Šikuljak.

Njih je primio šef kabineta ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Jovan Prvulović.

Kako ističe Šikuljak, zaposleni su izneli su niz primedbi koje se odnose na neisplaćene zarade, neizmirene doprinose, nebezbedne uslove rada, kao i ugroženo pravo zaposlenih na zdravstvenu zaštitu.

Ona je naglasila da pitanje zarada mora biti prioritet, upozorivši da bi ulazak u proces koncesije imao pogubne posledice po zaposlene i samu ustanovu.

“Istakli smo da je isplata zaostalih zarada primarna i naglasili smo da ukoliko se započne proces koncesije Grad više neće imati obavezu da izdvaja sredstva za plate dok se sam postupak ne završi. To praktično znači da u Apoteci Beograd neće imati ko da radi”, navodi Šikuljak.

Prema podacima koje je sindikat izneo na sastanku, dugovanja po osnovu zarada su izuzetno visoka. Kako je precizirala Šikuljak, prema preseku od 25. novembra, dug za šest neisplaćenih plata iznosio je oko 600 miliona dinara, a tom iznosu su u međuvremenu dodate još tri neisplaćene zarade.

“Predstavnici ministarstva su konstatovali da je reč o veoma velikim svotama, naročito imajući u vidu blokadu računa i postojeće dugove“, rekla je ona.

Sagovornica podseća da je sindikat još početkom 2024. godine upozoravao Grad Beograd na razmere problema, kada je ukupan dug ustanove iznosio oko 1,8 milijardi dinara. Nakon šest meseci, odobren je reprogram u iznosu od 1,34 milijarde dinara, ali prema njenim rečima, da su sva dugovanja tada bila obuhvaćena reprogramom, današnja situacija bi bila znatno povoljnija.

Na sastanku je, kako navodi, bilo reči i o nadležnosti za isplatu plata. Iako je sindikatu poznato ko je za to odgovoran, ostaje nejasno ko će i na koji način obavezati Grad da izmiri zaostale zarade.

Ona je upozorila da bez hitne isplate zarada neće biti moguće ispuniti ni dogovor postignut sa Ministarstvom zdravlja o očuvanju galenske i magistralne proizvodnje lekova.

„Ako se ovo pitanje ne reši, ljudi će otići, a bez zaposlenih nema ni proizvodnje ni Apoteke Beograd“, poručila je.

Prema njenim rečima, sindikat neće odustati od daljih razgovora sa državnim institucijama, uključujući sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije i ministrom finansija, kako bi se utvrdilo na koji način država može da zaštiti ovu zdravstvenu ustanovu.

„Svi se slažu da Apoteku Beograd treba sačuvati, ali odluke još uvek niko ne donosi“, zaključila je Šikuljak.

Nadzor nad operativno-finansijskim poslovanjem nije pravno regulisan

Apoteka Beograd, jedina državna ustanova ove vrste čija je osnivačka prava 2006. godine preuzeo Grad Beograd, decenijama je bila oslonac zdravstvenog sistema i pružala kvalitetne farmaceutske usluge građanima prestonice. U periodima uspešnog poslovanja, suficit ostvaren u radu apoteka korišćen je ne samo za razvoj delatnosti, već i za finansiranje plata lekara i medicinskih sestara, kao i za kupovinu lokala i poslovnih zgrada.

Problemi u poslovanju počeli su 2013-2014. godine, uvođenjem centralizovanih javnih nabavki, čime je Apoteka Beograd dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na privatne apoteke. Tokom narednih godina, nagomilani problemi rezultirali su kontinuiranim gubicima u poslovanju.

Situacija je postala alarmantna od maja 2024. godine kada su počele da kasne plate zaposlenima, a zbog dugovanja prema dobavljačima nije bilo dovoljno medicinskih sredstava i lekova, pa je i snabdevanje bilo ugroženo.

U međuvremenu je apotekarska ustanova morala da zatvara na desetine apoteka i broj zaposlenih je smanjen – neki su otišli u penziju, a određeni broj radnika prešao je u privatni sektor.

Kako se navodi u dokumentu koji je Skupština grada usvojila u decembru prošle godine, status ove ustanove je takav da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđena kao zdravstvena ustanova na prvom nivou zdravstvene zaštite, osnovana od Jedinice lokalne samouprave, ali nije kao ostale ustanove iz plana mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije kod kojih se sredstva za isplatu plata zaposlenih obezbeđuju iz sredstava RFZO, već ih obezbeđuje iz sopstvenih prihoda, što je model koji se pokazao neodrživim.

Nadzor nad operativno-finansijskim poslovanjem ove ustanove tako nije pravno regulisan, iako su osnivaču data prava da imenuje i razrešava direktora, njegovog zamenika, predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora.