Koja su prava radnika u štrajku?

Ministarstvo prosvete naložilo je direktorima osnovnih i srednjih škola da se prilikom obračuna januarske plate one umanje zaposlenima koji su učestvovali u štrajku.

Ovaj dopis je školama stigao “povodom brojnih i učestalih obraćanja nastavnika, vaspitača, direktora škola i roditelja učenika koja se odnose na primenu propisa o radnoj obavezi i štrajku u sistemu obrazovanja i vaspitanja”, navelo je Ministarstvo u dopisu u koji je imao uvid dnevni list Danas.

“U skladu sa nastalom situacijom vezanom za štrajk zaposlenih s jedne strane, i obaveze poslodavca sa druge strane, ukazujemo na sledeće odredbe zakona: Odredbama člana 14. Zakona o štrajku propisano je da organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog”, stoji u dopisu.

Dodaje se da zaposleni koji učestvuju u štrajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja – u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.

Ministarstvo podseća da je minimum procesa rada za nastavnika izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika i nastavnika u produženom boravku 20 časova rada nedeljno.

U slučajevima kada se ne obezbedi minimum procesa rada i štrajk nije organizovan u skladu sa zakonom, zaposleni nemaju pravo na zaradu, u skladu sa članom 14. Zakona o štrajku, podseća se u dopisu.

Bez prava na zaradu

U razgovoru za Biznis.rs viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Ristić kaže da zakonske odredbe koje se odnose na štrajk nisu usklađene sa mnogim standardima, jer je u Srbiji i dalje aktuelan Zakon o štrajku iz 1996. godine.

“Zaposleni za vreme štrajka nemaju pravo na neto zarade. Oni imaju pravo da organizuju štrajk u skladu sa zakonom, ali ne i na neto zarade, osim ukoliko se na drugačiji način ne dogovore sa poslodavcem. Zakon o štrajku definiše pravo na doprinose, socijalno i zdravstveno osiguranje, ali ne i na obaveznu neto zaradu koja pripada zaposlenima”, ističe Ristić.

Naš sagovornik podseća da je propisima koji regulišu rad prosvetnih radnika definisan zakonski štrajk, koji im garantuje pravo na platu.

“Ukoliko se štrajk sprovodi mimo tih procedura, odnosno minimuma procesa rada u školama, zaposleni po Zakonu o štrajku nemaju pravo na neto zaradu i to je ono što je definisano zakonom”, kaže on.

Sa druge strane, kako objašnjava Ristić, ukoliko se u štrajk uđe u dogovoru sa poslodavcem, a u slučaju škola to je Ministarstvo prosvete, može da se obezbedi naknada za vreme štrajka. Ista situacija je i kada je poslodavac privatno lice.

Zakon o štrajku iz 1996. godine ne poznaje obavezu bilo kog poslodavca da isplati neto zarade, čak ni onim radnicima koji su u zakonitom štrajku.

“Zakonit štrajk znači da ako organizujete obustavu rada morate da imate odluku sindikata da ulazite u štrajk, štrajkačke zahteve i obavezu da pregovarate oko prestanka štrajka”, objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane, ako štrajk ne organizuje sindikat neophodno je da se najmanje 50 odsto plus jedan zaposleni izjasne da su za štrajk i da se definišu štrajkački zahtevi i odredi štrajkački odbor koji pregovara sa poslodavcem ili državom oko svojih zahteva.

“Dakle, legalan štrajk podrazumeva da ga organizuje sindikat ili 50 odsto plus jedan zaposleni. U svakom drugom slučaju kada se obustavi rad, to podrazumeva da se ne ulazi u zakonit štrajk”, navodi Ristić.

Prema njegovim rečima, ovo je problem sa kojim se u praksi sindikati često suočavaju jer mnogi zaposleni ne znaju odredbe Zakona o štrajku.

“Kada uđemo u štrajk u nekim kompanijama i firmama često dođemo u situaciju da se zaposleni drugačije odnose prema situaciji kada saznaju da nemaju pravo na zaradu”, zaključuje Ristić.