Koje delatnosti mogu dobiti sertifikat starog zanata?

Vlada Srbije usvojila je Pravilnik kojim uređuje oblast starih i umetničkih zanata, kao i poslova domaće radinosti. Dokumentom se definiše šta se podrazumeva pod starim zanatima, kako se oni sertifikuju i na koji način se vodi posebna evidencija izdatih dozvola.

U osnovi pravilnika nalazi se ideja očuvanja autentičnih tehnika izrade i obrade predmeta, koje se obavljaju na tradicionalan način, uz upotrebu prirodnih i istorijski karakterističnih materijala.

Spisak starih zanata obuhvata širok spektar delatnosti. Među njima su zanati vezani za obradu gline i metala, poput lončarskog, kazandžijskog i kovačkog, ali i oni koji se odnose na drvo, tekstil i kožu – od kolarskog, bačvarskog i drvodeljskog, do tkačkog, terzijskog, opančarskog i saračkog. Posebno mesto zauzimaju zanati koji podrazumevaju ručnu izradu predmeta, kao što su unikatna obuća, tradicionalne nošnje, zvona, nakit od prirodnih materijala ili predmeti od kamena, pruća, slame i drugih biljnih vlakana.

Pravilnik prepoznaje i niz specifičnih i danas retkih veština, poput izrade grebena za vunu, pečenja kreča i ćumura, pravljenja katrana, ručnog ispiranja zlata ili prevoza fijakerom. Na listi su i delatnosti koje se bave održavanjem i popravkom predmeta – od oštrača i sajdžija, do majstora za kalaisanje, emajliranje i cinkovanje posuda.

Značajan deo propisa posvećen je i zanatima vezanim za proizvodnju hrane na tradicionalan način. Među njima su bombondžijski, bozadžijski i sodadžijski poslovi, ali i mlevenje žitarica u vodenicama potočarama, priprema hleba ispod sača ili u crepulji, kao i tradicionalna proizvodnja proizvoda od mesa i mleka.

Posebno su obuhvaćeni i građevinski zanati, čiji su proizvodi objekti ili delovi objekata. Reč je o tehnikama koje se koriste u gradnji i obnovi spomenika tradicionalne kulture, često pod zaštitom države. Tu spadaju gradnja u tehnici suhozida, naboja ili bondruka, izrada šindre, kao i proizvodnja i zidanje ćerpičem. Ovi zanati imaju ključnu ulogu u očuvanju autentičnog izgleda starih kuća, crkava brvnara i drugih tradicionalnih građevina.

Umetničkim zanatima smatraju se i poslovi u kojima se oblikuju plemeniti i drugi materijali – od kamena, metala i drveta, do tekstila, stakla i papira – pri čemu je u središtu lična veština, estetski senzibilitet i autorska zamisao proizvođača.

Izrada može biti zasnovana na sopstvenoj ideji majstora ili na nacrtu i zamisli drugog lica, ali se uvek prepoznaje individualni umetnički pečat. U ovu grupu ubrajaju se različiti oblici umetničkog tkanja, izrada tapiserija, obrada drveta, kamena, gline, stakla i metala, kao i filigranski, zlatarski i juvelirski radovi. Obuhvaćena je i obrada dragog i poludragog kamenja, ručna izrada gravura i pečata, kaligrafija, umetničko farbanje i ukrašavanje fijakera i kočija, kao i izrada predmeta od kovanog gvožđa i drugih metala.

Na spisku umetničkih zanata nalaze se i tehnike slikanja na tekstilu, umetnički vez, duborez, intarzija, izrada i restauracija stilskog nameštaja, kao i restauracija starih i retkih knjiga, slika i drugih umetničkih dela. Posebno su prepoznati umetnički knjigovezački poslovi, izrada i obnova umetničkih fotografija, kao i konzervacija i restauracija pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara. Pravilnik obuhvata i delatnosti vezane za konzerviranje različitih materijala – od papira, tekstila i kože, do kamena, metala i zidnih slika.

Umetnički zanati uključuju i slikanje na staklu, keramici, drvetu, kamenu, jajima i drugim predmetima, izradu svetiljki i sličnih dekorativnih elemenata, kao i ručnu izradu ukrasnih predmeta od papira i kartona. Posebno mesto zauzimaju pozlatarstvo i ikonopis, umetnička izrada nakita od neplemenitih metala i drugih materijala, vitraži, modisterija, šivenje scenskih kostima, izrada lutaka za lutkarska pozorišta, kao i precizno izrađene makete i suveniri u staklenim bocama.

Na listi se nalazi i specifičan oružarski zanat, ograničen na izradu kopija nefunkcionalnog oružja prema muzejskim uzorcima.

Domaća radinost, prema pravilniku, obuhvata poslove u kojima dominira ručni rad i koji nose izražena estetska obeležja narodne umetnosti. U ovu grupu spadaju pletenje, heklanje, izrada čipke, stolnjaka, ukrasnih detalja i odevnih predmeta, kao i vez na tekstilu.

Domaćom radinošću smatra se i predenje i upredanje konca i vune, izrada suvenira, proizvoda sa narodnim vezom, kao i predmeta od drveta za domaćinstvo – poput vretena, preslica, oklagija, korita i činija. Obuhvaćena je i ručna izrada predmeta od sitnih ostataka kože i tekstila, kao i drugih sličnih materijala.

Kako do sertifikata?

Pravilnik precizira i način sertifikovanja proizvoda starih i umetničkih zanata, kao i domaće radinosti. Ovi proizvodi, pored obaveznih deklaracija propisanih posebnim propisima, mogu nositi posebne oznake koje jasno ukazuju na njihovo poreklo – kao proizvod starog zanata, umetničkog zanata ili domaće radinosti. Takvo označavanje moguće je isključivo na osnovu sertifikata koji izdaje ministarstvo nadležno za privredu.

Ukoliko se radi o predmetima opšte upotrebe ili hrani namenjenoj javnoj potrošnji, neophodno je prethodno pribaviti i dokaze o zdravstvenoj ispravnosti i bezbednosti, zasnovane na laboratorijskim ispitivanjima.

Postupak sertifikovanja pokreće se na zahtev preduzetnika ili drugog subjekta, uz obaveznu dokumentaciju koja dokazuje registraciju delatnosti, aktivan status, fotografije proizvoda i dokaz o uplati administrativne takse. Nakon provere dokumentacije, sledi i terenska kontrola, kojom se utvrđuje da li su ispunjeni svi propisani uslovi.

Ministarstvo izdaje i svečanu formu sertifikata, čiji su izgled i sadržaj sastavni deo pravilnika.

Sertifikat važi deset godina od dana izdavanja, ali može prestati da važi i ranije ukoliko dođe do prestanka obavljanja delatnosti ili do značajnih promena u načinu rada. U periodima kada subjekt nije aktivan, ne mogu se koristiti pogodnosti koje sertifikat donosi, a vreme neaktivnosti uračunava se u ukupno trajanje sertifikata. Po isteku roka, moguće je podneti zahtev za produženje važenja, pri čemu se, ukoliko nije bilo promena, sertifikat može produžiti bez nove terenske provere i bez plaćanja takse.

O svim izdatim sertifikatima vodi se centralna, javno dostupna elektronska evidencija na internet stranici ministarstva. Baza sadrži podatke o vrsti proizvoda, nosiocu sertifikata, broju i datumu izdavanja sertifikata, kao i osnovne kontakt informacije. Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi raniji propis iz 2012. godine koji je uređivao istu oblast.