Koje olakšice banke mogu da ponude prilikom kašnjenja u otplati duga?

Pravna lica, preduzetnici i građani Srbije dugovali su u januaru ove godine na ime kredita 3.796 milijardi dinara, a ukupan dug prema bankama bio je veći za 11,2 odsto u poređenju sa januarom 2024.

U Srbiji je ukupno 157.018 korisnika zaduženo stambenim kreditima, a kako pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije – ukupan dug stanovništva prema bankama na početku ove godine iznosio je 1.628 milijardi dinara i bio je veći za 8,9 odsto u odnosu na prošlu.

Građani su najviše dugovali na ime gotovinskih kredita – 782,60 milijardi, slede stambeni i krediti za adaptaciju, koji su na kraju januara iznosili 697,49 milijardi dinara. Na trećem mestu nalaze se poljoprivredne pozajmice sa 90,981 milijardu dinara, dok su potrošački zajmovi dostigli 20,64 milijarde dinara.

Kada je reč o kašnjenju u otplati, ukupno učešće privrede i građana u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 2,5 odsto.

Najveća docnja zabeležena je kod preduzetnika – 4,8 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,7 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 2,1 odsto.

Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je nedavno usvojila Skupština Srbije, u slučaju problema u otplati duga poslovne banke svojim korisnicima mogu da daju određene olakšice, kako bi im pomogle da u celosti izmire svoja dugovanja.

“Ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, davalac kredita mora primeniti razumne mere kojima će korisniku olakšati otplatu dugovanog iznosa pre pokretanja izvršnog postupka, pri čemu će se posebno uzeti u obzir lične okolnosti korisnika”, navodi se u pomenutom zakonu.

Pod razummnim merama podrazumeva se potpuno ili delimično refinansiranje duga iz ugovora, odnosno izmene ugovornih uslova. Tako, banka dužniku može da ponudi produženje roka otplate, promenu vrste ugovora, odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period.

Banka može da smanji kamatne stope, da da odobrenje korisniku da ne vrši isplate u određenom periodu, delimičnu otplatu, oprost i konsolidaciju duga. Takođe, banka može da predloži i promenu valute ako novčana obaveza nije izražena u dinarima.

Korisniku kredita može da bude ponuđen i moratorijum za određeni period, koji podrazumeva proglašenje zastoja u otplati, a u kome davalac kredita ne obračunava zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje.

Ove mere banka nije dužna da primenjuje prema korisniku prema kom je te mere već primenila, nakon čega je on ponovo zapao u docnju, i ako korisnik ne odgovori na ponudu davaoca kredita u predviđenom roku, koji ne može biti kraći od deset dana.

“Ako banka zbog neispunjenja novčanih obaveza korisnika po ugovoru o kreditu raskine taj ugovor, odnosno proglasi celokupan iznos preostalog duga po tom ugovoru dospelim – ne može vršiti naplatu duga s računa korisnika kod te banke primenom odredaba zakona kojim se uređuju platne usluge a koje se odnose na zaduženje platnog računa korisnika bez platnog naloga tog korisnika”, navodi se u zakonu.

Kod povezanih ugovora o kreditu, davalac kredita i korisnik mogu u ugovoru o kreditu izričito predvideti da je u slučaju docnje korisnika za potpunu otplatu kredita dovoljno da se na davaoca kredita izvrši prenos prava svojine na robi obuhvaćenoj povezanim ugovorom o kreditu ili da se izvrši prenos prihoda od prodaje te robe.