Koje poreske obaveze imaju paušalci na kraju godine?

Pitanje jednog čitaoca o obavezama paušalno oporezovanih preduzetnika na kraju godine ponovo je otvorilo temu koja često izaziva nedoumice među onima koji posluju po ovom poreskom režimu.

Da li je neophodno raditi godišnji obračun prometa, kako se pravilno vodi KPO knjiga i postoje li dodatne administrativne obaveze koje čekaju paušalce kada se kalendarska godina približi kraju – samo su neka od pitanja sa kojima se preduzetnici redovno susreću.

Poreski savetnik Đerđ Pap objašnjava da paušalno oporezovani preduzetnici tokom cele godine imaju jasnu i relativno jednostavnu obavezu, a to je uredno i ažurno vođenje KPO knjige.

Reč je o Knjizi o prometu u koju se upisuju svi ostvareni prihodi, odnosno svi izdati računi. Za razliku od preduzetnika koji porez plaćaju na osnovu stvarnog prihoda, paušalci nisu u obavezi da vode složene poslovne knjige niti da izrađuju završne račune.

„Na kraju godine njihova obaveza je da zaključe KPO knjigu i da otvore novu za narednu godinu. To je jedina obaveza koju paušalno oporezovani preduzetnici imaju po isteku godine“, ističe Pap.

Drugim rečima, ne postoji obaveza izrade posebnog godišnjeg obračuna niti dodatnog izveštavanja, pod uslovom da se tokom godine nije dogodila nijedna promena koja utiče na poreski status.

Ipak, iako je sistem paušalnog oporezivanja pojednostavljen, postoje situacije u kojima preduzetnici moraju da podnesu poresku prijavu. U tim slučajevima podnosi se obrazac PPDG-1R, i to u roku od 15 dana od dana nastanka promene. Ova obaveza nastaje, između ostalog, kada preduzetnik prelazi sa paušalnog oporezivanja na oporezivanje prema stvarnom prihodu, ali i kada dođe do promene osnova osiguranja.

Prijava se podnosi i u situacijama kada preduzetnik započinje ili prestaje da plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje tokom perioda prekida obavljanja samostalne delatnosti. Takođe, obaveza postoji i kada dođe do značajnih promena u poslovanju koje utiču na visinu poreza, poput duže bolesti, trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada dužeg od 90 dana, obavljanja stare ili umetničke delatnosti, kao i u slučaju sticanja statusa osobe sa invaliditetom.

Posebno važna situacija odnosi se na obim poslovanja. Ukoliko preduzetnik tokom godine ostvari značajan rast prihoda i više ne ispunjava uslove za paušalno oporezivanje dužan je da reaguje u propisanom roku.

Na primer, ako do 25. novembra tekuće godine promet pređe iznos od šest miliona dinara, preduzetnik mora da podnese prijavu PPDG-1R u roku od 15 dana od dana kada je došlo do prekoračenja limita. Nakon toga, Poreska uprava donosi rešenje kojim se nalaže vođenje poslovnih knjiga od 1. januara naredne godine.

U takvim slučajevima, preduzetnik je obavezan da podnese i poresku prijavu PPDG-1S, najkasnije do 31. januara naredne godine.

Ako se, međutim, limit od šest miliona dinara premaši ranije u toku godine, na primer sredinom aprila, obaveza je da se prijava PPDG-1R podnese u roku od 15 dana od tog datuma. Tada Poreska uprava donosi rešenje kojim se utvrđuje obaveza vođenja poslovnih knjiga već od 1. jula tekuće godine, što značajno menja poreski i administrativni položaj preduzetnika.