Koji privrednici će biti u fokusu poreske kontrole u 2025. godini?

Poreska uprava Republike Srbije usvojila je godišnji plan poreske kontrole za 2025. godinu, na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Plan predstavlja strateški dokument kojim se definiše pravac i obim poreskih kontrola za tekuću godinu, uz fokus na obveznike sa visokim poreskim rizikom.

U izradi plana primenjen je napredni sistem analize rizika koji uključuje brojne kriterijume i ažuriranu bazu podataka.

“Ove baze sadrže informacije o poreskim prijavama, finansijskim izveštajima, isplatama u gotovini, prethodnim kontrolama, kao i podatke iz drugih institucija poput Uprave carina. Analiza rizika se zasniva na primeni unapred definisanih kriterijuma, što omogućava svrstavanje obveznika u grupe po stepenu rizika”, navodi se u dokumentu.

Na osnovu prikupljenih i obrađenih podataka, Poreska uprava je rangirala ukupno 673.735 aktivnih poreskih obveznika. Od toga 300.334 su pravna lica, 363.530 su preduzetnici (od kojih 171.187 plaća porez paušalno), 9.871 su fizička lica.

Analizom rizičnosti utvrđeno je da se najveći broj obveznika visokog rizika nalazi u sektorima kao što su prerađivačka industrija, trgovina na veliko i malo, građevinarstvo, zatim saobraćaj i skladištenje, stručne, naučne i tehničke delatnosti, informisanje i komunikacije, kao i poljoprivreda, umetnost, zabava i rekreacija.

Ovi sektori će biti u fokusu Poreske uprave u 2025. godini, a kontrole će se vršiti po svim poreskim oblicima – od poreza na dobit, preko poreza na dodatu vrednost (PDV), do poreza na dohodak građana.

Raspodela resursa i tipovi kontrola

Poresku kontrolu u Srbiji u 2025. godini sprovodiće ukupno 684 poreska inspektora. Oni su podeljeni u dve glavne grupe, odnosno 294 inspektora za terenske, operativne kontrole, i 390 inspektora za analitičke kontrole unutar službenih prostorija.

“Prilikom izrade operativnih planova broj kontrola će zavisiti od raspoloživih inspektora i stepena rizika u svakom regionu. Biće uzet u obzir i procenat PDV obveznika u određenoj oblasti u odnosu na ukupan broj poreskih obveznika u toj kategoriji”, stoji u obrazloženju Poreske uprave.

Planiranje poreske kontrole u 2025. godini zasniva se na sveobuhvatnoj metodologiji koja uključuje nekoliko uslova, kao što su ocena ponašanja obveznika, analiza finansijskih izveštaja, evidencija podnetih poreskih prijava i specifična analiza PDV obaveza.

Na osnovu rezultata ove analize formirana je takozvana „matrica rizika“, na osnovu koje su razvrstani obveznici. Ovo omogućava selektivan i precizan pristup, gde se prioritet daje obveznicima sa najvećim potencijalom za utaju poreza ili nepravilnosti.

Trajanje poreske kontrole

Poreska uprava će, nakon izbora obveznika za sveobuhvatnu kontrolu, fokusirati kontrole na poreze kao što su: porez na dobit pravnih lica, porez na prihode od samostalne delatnosti, PDV, akcize, porezi po odbitku, kao i porezi koji se odnose na prihode nerezidentnih pravnih lica ostvareni od strane rezidenata. Osnovni period kontrole odnosi se na 2023. godinu, ali ukoliko postoji potreba, kontrola može biti proširena na prethodne godine, ali ne duže od perioda zastarelosti prava na utvrđivanje poreske obaveze.

Kod kontrola pojedinačnih poreskih oblika period kontrole određuje se u skladu sa procenom rizika i biće precizno definisan u operativnom planu.

Vreme trajanja kontrole zavisi od veličine poreskog obveznika:

• Za mikro i male obveznike prosečno trajanje je 80 efektivnih sati rada inspektora

• Za srednje obveznike to je 163 efektivna sata

• Za velike poreske obveznike predviđeno je 280 efektivnih sati inspektorskog rada

Uz fokus na rizične obveznike, do jednog procenta ukupnog broja kontrola biće izabrano nasumično – kao mera unapređenja opšteg poštovanja poreskih propisa.

Planirano je da se kontrola sprovodi za obveznike za koje se sumnja da nepravilno iskazuju poreske obaveze ili imaju dugotrajan poreski kredit (više od 12 meseci) i deluju u sivoj ekonomiji, odnosno ne evidentiraju sav prihod u poslovnim knjigama.

Posebna pažnja biće usmerena na kontrolu akciznih proizvoda i prometa u sivoj zoni. Takođe, planira se pojačana saradnja sa drugim inspekcijskim službama, kao i zajedničke kontrole sa Sektorom poreske policije. Kontrole će se vršiti kako istovremenim postupanjem oba sektora, tako i zasnovano na dokazima koje poreska policija dostavi Sektoru za kontrolu.

“Inspektori zaduženi za kontrolu PDV-a, poreza na dobit, doprinosa, dohotka građana i akciza u 2025. godini imaće na raspolaganju 235.500 efektivnih sati, što će omogućiti realizaciju oko 1.315 kontrola. Ove kontrole će se sprovoditi na osnovu analiza rizika koje izrađuje Centrala Poreske uprave, čime se garantuje da su obuhvaćeni najrizičniji poreski obveznici”, navode iz PU.