Koji su uslovi za dodelu bespovratnih sredstava seoskim preduzetnicima?

Ministarstvo za brigu o selu objavilo je konkurs za unapređenje privrednih aktivnosti u seoskim sredinama kojim je predviđena dodela bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama za finansiranje projekata u selima na njihovim teritorijama.

Novčana sredstva namenjena su finansiranju projekata preduzetništva, nabavci novih mašina i opreme za obavljanje zanatskih, proizvodnih i uslužnih delatnosti. Na raspolaganju je ukupno 50 miliona dinara, a maksimalni iznos koji jedna lokalna samouprava može da dobije je 3,6 miliona dinara.

Nakon što dobije sredstva jedinica lokalne samouprave je u obavezi da raspiše javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava preduzetnicima sa svoje teritorije, a iznos koji se odobrava jednom preduzetniku ne može prelaziti 1,2 miliona dinara. Svi zainteresovani gradovi i opštine mogu da pošalju svoju prijavu na ovaj javni konkurs do 8. novembra.

Pravo na bespovratna sredstva, kako se navodi u objavljenoj uredbi, imaju preduzetnici koji su upisani u odgovarajući registar koji vodi Agencija za privredne registre, i to do 31. decembra 2023. godine.

Sedište poslovanja preduzetnika mora biti registrovano na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja raspisuje javni konkurs. Preduzetnik je u obavezi da realizuje projekat u seoskoj sredini, odnosno u naseljenom mestu izvan gradskog, opštinskog sedišta i prigradskog naselja te jedinice lokalne samouprave.

Pravo učešća na javnom konkursu ima podnosilac prijave koji je podneo elektronski popunjen obrazac koji se preuzima na zvaničnoj internet stranici ministarstva (www.mbs.gov.rs), a uslov je da račun podnosioca nije u blokadi počevši od 1. januara 2024. godine.

Kako stoji u tekstu uredbe, bespovratna sredstva nisu namenjena za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, izuzev opreme za pakovanje, sortiranje, preradu i slično. Novčana sredstva ne mogu se koristiti ni u proizvodnji duvanskih proizvoda, za izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju objekata, opremanje ugostiteljskih objekata, nabavku potrošnog materijala, saobraćaj i transport, pokrivanje troškova koji su u vezi sa nabavkom opreme kao što su: carinski i administrativni troškovi, troškovi špedicije, skladištenja.

Takođe, bespovratna sredstva nisu namenjena pokrivanju troškova bankarskih kredita, konsultantskih, računovodstvenih i marketinških usluga.

Sredstva moraju otići u prave ruke

Agroanalitičar Branislav Gulan ocenjuje da je konkurs za unapređenje privrednih aktivnosti na selu dobar za njegove stanovnike, ali smatra da je neophodno da novac ode u prave ruke. On podseća da se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji 1.150.657 lica bavi polјoprivredom i da je od tog broja 57,6 odsto muškaraca (662.943) i 42,4 odsto žena (487.710).

“Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina, a čak 217.623 su oni mali, najsitniji proizvođači sa posedom do dva i po hektara. To su oni koji su u prošlom sistemu bili zaposleni u državnim preduzećima i dodatno su obrađivali do dva i po hektara. Bilo im je dobro, jer im je agrar bio dopunska delatnost za bolјi život. Cilј države je danas da se i njima pomogne da postanu robni proizvođači i da im zadruge otkuplјuju tržišne viškove”, kaže Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

On navodi da podaci poslednjeg popisa agrara pokazuju da je prosečno gazdinstvo u Srbiji veličine 6,4 hektara. U Vojvodini je to nešto više – 13,2 hektara u proseku, dok je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije kao i Južne i Istočne Srbije 4,4 hektara.

“Polјoprivrednici, ratari, stočari i drugi koji se bave ovim poslom, u stajama prosečno poseduju po jednu kravu, u oborima pet svinja, u torovima šest ovaca, tri košnice u voćnjaku i 43 komada živine u ekonomskom dvorištu”, zaključuje Gulan.