Koji sve skriveni troškovi u toku godine očekuju paušalce?

Poslovanje u statusu preduzetnik-paušalac na prvi pogled deluje kao najjednostavniji način da se legalno obavlja delatnost u Srbiji – registruje se firma, dobije rešenje o paušalnom oporezivanju, izdaju fakture, a pritom se ne vode knjige i ne plaća knjigovođa. Samo redovno uplaćujete porez i doprinose do 15. u mesecu.

Međutim, poslovanje prema ovom obliku oporezivanja krije brojna pravna i poreska pravila koja mnogi zanemaruju, često na sopstvenu štetu.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da biti paušalac znači biti registrovan kao preduzetnik kome država određuje iznos poreza, bez obzira na to koliko je zaista zaradio.

Ipak, postoji godišnji limit – trenutno je šest miliona dinara – koji paušalac ne sme da premaši ako želi da zadrži ovaj status. Prelazak preko te cigre znači gubitak prava na paušalno oporezivanje i obavezu vođenja poslovnih knjiga, što sa sobom povlači znatno više administracije, troškova i obaveza.

KPO knjiga: često zanemarena obaveza

Iako nije potrebno voditi složeno knjigovodstvo, paušalci su dužni da vode takozvanu KPO knjigu – evidenciju prihoda u koju se upisuju sve izdate fakture hronološki, bez obzira da li su naplaćene ili ne.

“Mnogi greše i upisuju fakture tek po naplati, što je nepravilno i može da izazove probleme prilikom inspekcijskih kontrola”, navodi Pisarević.

Ukoliko paušalac posluje sa fizičkim licima i prima gotovinu mora da koristi fiskalnu kasu i izdaje fiskalne račune, osim ukoliko delatnost spada u izuzetke definisane posebnom uredbom.

“Pored toga, sve primljene iznose u gotovini preduzetnik mora da uplati na poslovni račun u roku od sedam radnih dana – čak i ako se taj novac odmah povuče nazad. Važno je da se uplata vidi na izvodu računa”, ističe poreska savetnica.

Zakup poslovnog prostora

Ukoliko preduzetnik delatnost obavlja iz prostora koji nije njegovo vlasništvo, dužan je da prijavi zakup i plati porez na zakup, bez obzira na to što je paušalac. Ovo uključuje i slučajeve kada se zakup plaća fizičkom licu „na ruke“.

“Ukoliko paušalno oporezovani preduzetnik to ne učini rizikuje da mu inspektor retroaktivno obračuna porez, zateznu kamatu i dodatnu kaznu zbog utaje”, objašnjava naša sagovornica.

Isplate fizičkim licima i „skriveni“ troškovi

Paušalci ponekad angažuju fizička lica za pojedine poslove i vrše isplate sa računa firme. To automatski pokreće obavezu obračuna i plaćanja poreza na druge prihode i doprinosa, prema Zakonu o porezu na dohodak građana. Jedini izuzetak je mogućnost isplate neoporezivog iznosa do 18.704 dinara godišnje istom fizičkom licu.

“Paušalac može da ima zaposlene radnike, ali tada mora da poštuje sve zakonske obaveze kao bilo koji drugi poslodavac – prijava radnika, podnošenje poreskih prijava, isplata zarade, akt o proceni rizika i osiguranje za slučaj povreda na radu. Ako nema zaposlene oslobođen je ovih obaveza”, pojašnjava Zvezdana Pisarević.

Limit za paušalce od šest miliona dinara ne uključuje samo domaći promet, već i onaj iz inostranstva, ali samo za potrebe ostanka u paušalnom režimu.

Međutim, ako ukupni promet u Srbiji u periodu od godinu dana unazad pređe osam miliona dinara, paušalac automatski ulazi u sistem PDV-a, što znači obavezu vođenja knjiga, obračunavanje i plaćanje PDV-a, kao i podnošenje završnog računa.

“Ako pređe limit i više ne može da bude paušalac mora da pređe na vođenje poslovnih knjiga i plaćanje poreza na stvarnu dobit. To uglavnom znači veće poreske obaveze, pogotovo za delatnosti sa malim troškovima. Preduzetnici se često odlučuju za ličnu zaradu kao najisplativiju opciju, ali za to moraju da podnesu zahtev na portalu Poreske uprave do 15. decembra za narednu godinu”, kaže Pisarević.

Ugasiti firmu i otvoriti novu?

Neki preduzetnici koji probiju limit odluče da zatvore firmu i otvore novu, kako bi ponovo stekli pravo na paušalno oporezivanje.

“Ipak, ovakvo rešenje nije uvek moguće, naročito ako imate ugovor sa inostranim partnerom koji ne želi da menja pravne dokumente. Takvi potezi mogu delovati neprofesionalno i ugroziti poslovnu saradnju”, smatra naša sagovornica.

Takođe, ona naglašava da paušalci ne plaćaju članarinu Privrednoj komori, ni taksu za isticanje firme (koja se plaća tek kad promet pređe 50 miliona dinara), ali zato moraju da plaćaju ekološku taksu.

“Mnogi to zanemare, misleći da ih status paušalca oslobađa svih drugih taksi. Međutim, to nije tačno – eko taksu plaćaju svi, i nepoznavanje zakona ne oslobađa od obaveze”, ističe poreska savetnica.