Koliko će zaraditi domaći proizvođači plastike zavisi od tržišta nafte i gasa

Delatnost proizvodnje plastičnih masa u primarnim oblicima nalazi se u središtu savremene hemijske industrije i predstavlja osnovu za funkcionisanje niza drugih privrednih grana.

Od ambalaže i građevinarstva, preko automobilske industrije i elektrotehnike, pa sve do medicine i poljoprivrede, teško je pronaći sektor koji se danas ne oslanja na polimere kao ključnu sirovinu. U ovoj industriji proizvode se plastične mase u formi granula, praha, pahuljica ili tečnih smola, koje potom ulaze u dalju preradu i dobijaju svoj konačni oblik u svakodnevno korišćenim proizvodima.

Osnova proizvodnje i dalje su petrohemijski derivati, pre svega nafta i prirodni gas, ali se poslednjih godina sve više govori o biopolimerima dobijenim iz obnovljivih izvora. Na tržištu dominiraju polietilen, polipropilen, polivinil-hlorid, polistiren i polietilen-tereftalat, materijali koji se razlikuju po čvrstoći, elastičnosti, otpornosti i nameni. Upravo ta raznovrsnost fizičko-hemijskih svojstava čini plastične mase jednim od najfleksibilnijih materijala savremene industrije, ali i određuje njihovu tržišnu cenu i potražnju.

Stručnjaci ukazuju da je reč o izrazito kapitalno intenzivnoj delatnosti. Ulaganja u proizvodna postrojenja, savremenu tehnologiju, energetsku infrastrukturu i sisteme zaštite životne sredine dostižu visoke iznose, dok konkurentnost proizvođača u velikoj meri zavisi od cena sirovina i energije. Kretanja na tržištu nafte i gasa zbog toga se direktno reflektuju na profitabilnost ovog sektora.

Zemlje koje raspolažu razvijenom petrohemijskom industrijom i povoljnim izvorima sirovina imaju prednost, dok su manja tržišta uglavnom oslonjena na uvoz primarnih plastičnih masa. Ipak, lokalna proizvodnja se često posmatra kao strateška, jer omogućava sigurnije snabdevanje domaće prerađivačke industrije i smanjuje zavisnost od globalnih poremećaja.

Ekološki pritisci, međutim, postaju sve izraženiji. Od proizvođača se očekuje smanjenje emisija, veća upotreba recikliranih sirovina i prelazak na održivije modele poslovanja.

U Srbiji je potrošnja plastike i dalje niža nego u većini zemalja Evropske unije i iznosi oko 100 kilograma po stanovniku godišnje, ali trend rasta je primetan. Istovremeno, upravljanje plastičnim otpadom ostaje jedan od najvećih izazova, s obzirom na nedovoljno razvijenu infrastrukturu za preradu i nisku stopu reciklaže. Procene pokazuju da se oko 200.000 tona plastike godišnje odlaže na deponije, gde se razgrađuje izuzetno sporo.

Plastične mase proizvedene u primarnim oblicima posebno su važne za zdravstveni i farmaceutski sektor. Jelica Mičić iz novosadske firme koja se bavi prodajom plastičnih proizvoda za ove namene navodi da su upravo polimeri osnova za proizvodnju špriceva, boca, zaštitne opreme i brojnih medicinskih pomagala.

Prema njenim rečima, plastika je u medicini postala nezamenljiva zbog sterilnosti, izdržljivosti i mogućnosti prilagođavanja specifičnim potrebama, a koristi se čak i u složenim uređajima poput pejsmejkera. Procene ukazuju da tržište medicinske plastike ubrzano raste i da bi njegova vrednost do 2027. godine mogla premašiti 54 milijarde dolara.

Pored zdravstva, plastika je duboko ukorenjena i u automobilskoj, građevinskoj i hemijskoj industriji. Proizvodnja obuhvata različite termoplastične i termoreaktivne materijale u obliku granula, praha, ploča ili folija, koje se dalje prerađuju u širok spektar proizvoda.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji posluje oko 50 preduzeća registrovanih za proizvodnju plastičnih masa u primarnim oblicima, što ovu delatnost svrstava među važnije segmente domaće industrijske strukture.

Najuspešnija preduzeća u proizvodnji plastičnih masa u primarnim oblicima u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
CABOPOL	1.662.763.000	217.912.000
VAPEKS DOO ČAČAK	2.484.883.000	149.950.000
HIPOL DOO	6.649.317.000	142.904.000
PREDUZEĆE AUSTROTHERM DOO VALJEVO	3.612.940.000	120.414.000
BERKOSAN BALKANS DOO NOVA PAZOVA	403.517.000	17.765.000
PRIVREDNO DRUŠTVO PLAST-DENT DOO NIŠ	398.010.000	16.162.000
DOO SAM – PLAST LOZNICA, ČAČAK	119.707.000	9.881.000
MS PANON APPLE DOO BUKOVAC	97.571.000	5.696.000
SSA PANA FOAMTEC DOO EXPORT – IMPORT TRGOVINE I OBRADE SUNĐERASTIH MATERIJALA I SAMOLEPLJIVIH TRAKA	147.875.000	4.683.000
BATA-PLAST DOO STAJKOVCE, VLASOTINCE	295.847.000	4.616.000
DONOR DOO BEOGRAD	31.302.000	1.898.000
GO GO PLAST DOO NIŠ	21.438.000	885.000,00
GENEZIS	74.178.000	688.000,00
TERMO PLUS DOO BARAJEVO	132.203.000	587.000,00
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Na osnovu ostvarene dobiti u prošloj godini na prvom mestu se nalazi preduzeće Cabopol iz Šimanovaca. Ova firma je poslovna jedinica multinacionalne kompanije Mekkin koja je posvećena istraživanju, razvoju i proizvodnji termoplastičnih i umreženih jedinjenja. Dobit od 217.912.000 dinara u 2024. godini dovela je ovu kompaniju do prvog mesta liste najuspešnijih.

Cabopol je ostvario uspešan poslovni rezultat i prethodnim godinama. U 2022. godini je dobit iznosila 131.392.000 dinara, dok je u 2023. ukupna zarađena suma bila 182.763.000 dinara.

Čačansko preduzeće Vapeks se sa dobiti od 149.950.000 dinara našlo na drugom mestu liste najuspešnijih. Prema podacima sa zvaničnog sajta kompanije, Vapeks poseduje fabriku za proizvodnju meke poliuretanske pene.

Prema veličini razvrstano kao srednje preduzeće posluje od 2003. godine, a proizvode plasira na skoro sva tržišta zemalja u regionu.

Treće mesto liste najboljih prema dobiti u okviru delatnosti proizvodnje plastičnih masa u primarnim oblicima zauzima firma Hipol iz Odžaka sa iznosom os 142.904.000 dinara.

I za Hipol je prošla godina bila najbolja po finansijskom rezultatu u posmatranom trogodišnjem periodu. U 2022. dobit preduzeća iz Odžaka bila je 76.444.000 dinara, dok je u 2023. iznos bio 120.542.000 dinara.