Koliko referentna kamatna stopa NBS utiče na tržište?

Izvršni odbor Narodne banke Srbije razmatraće na današnjem sastanku aktuelna ekonomska kretanja i doneti odluku o referentnoj kamatnoj stopi. U međuvremenu, država priprema novi paket ekonomskih mera za podršku građanima, a jedna od olakšica odnosiće se na smanjenje kamatnih stopa banaka i povoljnije uslove zaduživanja, naročito za građane sa nižim primanjima.

Podsetimo, Narodna banka Srbije u julu je zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, a nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto). Tako se i deseti mesec zaredom centralna banka držala svog kursa opreznog vođenja monetarne politike, uprkos postepenom ublažavanju koje je prethodnih meseci primenjivala Evropska centralna banka (ECB).

Nakon što je četiri puta uzastopno tokom ove godine ECB smanjivala ključne kamatne stope, krajem jula nije došlo do daljeg monetarnog popuštanja, pa je tako kamata za glavne operacije refinansiranja ostala na nivou od 2,15 odsto, kamata na graničnu kreditnu liniju 2,40 odsto, a kamatna stopa na novčani depozit dva procenta.

Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, ne očekuje da će Narodna banka Srbije u ovom trenutku dodatno snižavati referentnu kamatnu stopu, s obzirom na to da je inflacija u Srbiji i dalje visoka. Međutim, smatra da i ako dođe do smanjenja kamate to neće imati veliki značaj, jer je u našoj zemlji najveći broj kredita indeksiran u evrima.

“Kao korisnik kredita mislim da referentna stopa – čak i da je smanje – neće preterano uticati na tržište jer imamo BELIBOR koji određuju banke, a sa druge strane najveći broj kredita je u evrima, dok su gotovinske pozajmice u dinarima gotovo 100 odsto sa fiksnim kamatama. Smatram da NBS verovatno neće menjati referentnu kamatu u ovom trenutku, ali interesantno je da je prvi put posle dužeg vremena euribor u julu porastao, iako ima trend pada već godinu dana”, navodi Radosavljević u razgovoru za Biznis.rs.

On ističe da promena referentne kamatne stope u našoj ekonomiji, gde se kompletna trgovina nekretninama ili prodaja automobila odvija u evrima, neće previše značiti.

Komentarišući najavljeno ograničenje marži banaka, Radosavljević kaže da to ne bi bio prvi put, kao što je država učinila i sa kamatama na stambene kredite. Međutim, smatra da će banke u tom slučaju naći neke druge načine da ostvare prihode.

“U situaciji kada ne postoji adekvatna sveobuhvatna kontrola bankarskog sektora i bez uspostavljanja nekih mehanizama banke će naći način da vam naplate na drugom mestu. Na primer, održavanje računa banke u proseku naplaćuju četiri-pet evra, što je poprilično ‘zelenaški’. U Srbiji imate nekoliko miliona računa, što znači da svakog meseca uzmu nekoliko miliona evra samo po tom osnovu, da ne govorimo o provizijama na platni promet. Mi smo jedna od retkih zemalja gde se naplaćuje provizija na online banking za fizička lica, a počeli su da naplaćuju i proveru stanja na bankomatima”, navodi profesor FEFA fakulteta.

Ograničenje marži kod stambenih kredita, kako kaže, dalo je efekte, pa je tako u prethodnoj godini njihov rast sa nekih osam-devet odsto došao na 10-11 procenata.

“Ipak, to ne znači da su banke ostale uskraćene za svoj novac. Mislim da bi centralna banka morala da sagleda šta su to besmisleni troškovi koje banke nameću klijentima i da prosto takve troškove zabrani – ukoliko je moguće – ili stavi neko ograničenje. To je priča o kojoj govorimo već dve decenije, od prvog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. NBS pokušava da nađe neke instrumente, ali je to sve parcijalno. Rezultat je da su banke sve bogatije, a klijenti sve zaduženiji”, zaključuje Goran Radosavljević.