Koliko se gubi na budućoj penziji isplatom dela zarade u gotovini?

Iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije kažu da, prema procenama, Fond PIO godišnje gubi više od 300 miliona evra izvornih prihoda zbog toga što deo poslodavaca ne uplaćuje doprinose na ukupnu zaradu.

Prema njihovim rečima, na deo plate koji radnici dobijaju na ruke ne plaćaju se doprinosi koji utiču i na iznos buduće penzije. Na ovakav način se smanjuje i osnovica za penziju.

Poreski savetnik Jovan Pavlović objašnjava da isplata zarade u gotovini ne bi smela da se vrši iznad iznosa obračunatih neto zarada u poreskoj prijavi za obračunski period, odnosno mesec za koji se isplaćuje neto zarada.

Zaposleni moraju biti upoznati sa iznosom obračunatih neto zarada i na osnovu obračunskih listića koje moraju da potpišu, da bi imali uvid da li je na iznos neto zarade koju primaju preko blagajne, u gotovom, obračunat porez i doprinosi.

Takođe, zaposlenima je važno da imaju podatke o obračunatoj neto zaradi na koju je plaćen porez na dohodak i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, jer im je važan podatak uplaćenog doprinosa za PIO za evidenciju staža.

To je sve važno da bi se zaštitila prava zaposlenih kako za evidenciju njihovog staža kod Fonda PIO, tako i za ostvarivanje prava na naknadu za vreme bolovanja, zatim za ostvarivanje prava na otpremnine koje se isplaćuju zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, odnosno za isplaćivanje tačnog iznosa otpremnine zaposlenom kome prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju.

Ipak, zakon kaže da – ukoliko se sve ove procedure ispoštuju – zaradu je moguće isplatiti i u kešu. Bez obzira na to što zakon odobrava isplatu plate u gotovini, mnogi radnici ne žele ovakav vid primanja jer nisu sigurni da li će moći da koriste bankarske usluge ako cela zarada ne ide preko računa.

“Svesno izbegavanje plaćanja poreza na zarade i doprinosa i isplate neto zarada bez obračunatog i uplaćenog poreza i doprinosa jeste prekršaj koji može biti kvalifikovan i kao krivično delo po osnovu poreske utaje. U tome ne bi smeli učestvovati ni zakonski zastupnici, ali ni računovođe koje bi mogli biti kvalifikovane kao saučesnici i pomagači u poreskoj utaji. Isto važi i za zaposlene koji bi svesno prihvatali da učestvuju u takvim nezakonitim radnjama”, kaže poreski savetnik.

Kako je ranije za naš sajt rekla predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović, tokovi gotovine nemaju nikakav uticaj na ocenu solventnosti pravnih lica, odnosno preduzetnika, kada se javljaju kod poslovnih banaka u potražnji za kreditima.

“Novac za isplatu neto zarade je obrtna imovina i sasvim je svejedno da li će biti isplaćen na tekući poslovni račun ili preko blagajne direktno primaocu, zaposlenom radniku. Kod isplate neto zarade u gotovom samo je poslovna banka uskraćena za iznos naknade po osnovu te transakcije”, objasnila je Mitrović.

Svaki zaposleni na sopstveni zahtev u PIO fondu ima pravo da dobije evidenciju staža od početka rada, jer može da se dogodi da na tom spisku, primera radi, nema nekog perioda radnog staža, da on nije upisan, što ljude dovodi u nezavidan položaj.

M obrazac se više ne predaje, već Poreska uprava ima evidenciju za svakog čoveka na osnovu obračuna zarada za svaki mesec, pa tako ona ima podatke po imenu i prezimenu – koliko je tačno uplaćeno penzijskog doprinosa. Te podatke Poreska uprava dostavlja PIO fondu koji ljudima omogućava evidenciju. To je zapravo najverodostojniji dokument da zaposleni nema problema sa stažom.