Kompanije koje na vreme ne prepoznaju promene gube zaposlene

Za zaposlene u Srbiji beneficije više nisu samo dodatak uz platu – one sve više postaju pokazatelj poverenja. Prema rezultatima istraživanja, koje su radili Osiguranik, TIM Centar, Rezilient i Infostud fleksibilno radno vreme i mogućnost rada od kuće već drugu godinu zaredom čine najvredniju i najtraženiju beneficiju.

Zaposleni sve manje vrednuju klasične pogodnosti poput sportskih aktivnosti, subvencionisanih kredita ili plaćenih treninga, a sve više traže autonomiju u organizaciji posla – slobodu da sami upravljaju svojim vremenom i načinom rada.

Fleksibilnost je, kako pokazuje istraživanje, nova valuta radnog zadovoljstva koja donosi osećaj poverenja i ravnoteže, ali i utiče na lojalnost zaposlenih. U poređenju sa prošlom godinom, beleži se porast očekivanja u vezi sa ličnim balansom – zaposleni više ne žele samo “bolji posao”, već bolji život uz posao.

Kada je reč o roditeljima, istraživanje pokazuje da i dalje preovlađuju simbolične beneficije poput novogodišnjih paketića, dok su stvarne mere podrške poput dodatnih slobodnih dana, fleksibilni raspored ili pomoć oko brige o deci retkost. To potvrđuje da su mnoge kompanije još uvek u zoni komfora, gde se o brizi priča, ali se retko sprovodi u praksi.

Rad od kuće više nije privilegija, već pitanje poverenja

Rad od kuće, nekada shvaćen kao prolazna potreba, sada je postao stalni deo radne stvarnosti. Prema istraživanju, 28 odsto zaposlenih u Srbiji ima mogućnost da radi na daljinu, makar povremeno, što je mali, ali stabilan rast u odnosu na prethodnu godinu.

Međutim, jasno se vidi trend povratka u kancelarije: skoro 20 odsto zaposlenih navodi da su njihove kompanije u 2025. godini pooštrile politike rada od kuće, uvodeći obavezne dane prisustva.

“Zanimljivo je da postoji veliki raskorak u percepciji poverenja: dok 78 odsto zaposlenih veruje da im nadređeni veruju, čak 63 odsto menadžera priznaje da nema potpuno poverenje u zaposlene koji rade na daljinu. To pokazuje da fleksibilni modeli rada nisu samo pitanje tehnologije, već i kulture i međusobnog poverenja”, pokazuje istraživanje.

Više od dve trećine ispitanika, i zaposlenih i menadžera, saglasna je da rad od kuće nije beneficija, već drugačiji oblik rada, koji zahteva nove veštine, jasnu komunikaciju i dogovorene ciljeve. Kompanije koje uspeju da balansiraju između fleksibilnosti i povezanosti timova imaće prednost u privlačenju i zadržavanju ljudi u narednim godinama.

Wellbeing osnov zdravog poslovanja

Wellbeing više nije trend o kojem se govori, već ključni preduslov za stabilnost i produktivnost zaposlenih. Čak 95 odsto zaposlenih prijavljuje makar jedan problem koji utiče na njihovo blagostanje – najčešće stres (69 odsto), manjak energije (54 odsto), pad motivacije (46 odsto) i finansijske poteškoće (39 odsto). Još važnije, dve trećine zaposlenih veruje da ti problemi direktno umanjuju njihov učinak na poslu.

Zaposleni danas od kompanija očekuju sistemsku, a ne simboličnu podršku. Najviše žele pomoć u kriznim životnim situacijama, psihološko savetovanje, ali i pravnu i finansijsku edukaciju.

Ipak, iako deo firmi nudi takve programe, mnogi zaposleni ih ne koriste zbog stigme, nepoverenja ili nejasne komunikacije.

“Poruka istraživanja je jasna: briga o ljudima više nije HR tema, već pitanje održivosti poslovanja. U svetu u kojem se granice između posla i privatnog života brišu, kompanije koje ne ponude pravu podršku rizikuju da izgube svoje najvažnije ljude”, navodi se u saopštenju Infostuda.

Sve više zaposlenih ne veruje u dobre namere poslodavaca

Istraživanje je ove godine prvi put prepoznalo pojavu carewashinga – situacije kada kompanije javno promovišu brigu o zaposlenima, ali u praksi to ne sprovode. Čak 69 odsto zaposlenih kaže da njihove firme „pričaju o brizi“, dok samo 11 odsto tvrdi da ta briga zaista postoji i oseća se u svakodnevnom radu.

Najčešći oblici carewashinga su kampanje o mentalnom zdravlju, ali uz prekovremeni rad, fleksibilnost samo “na papiru”, promotivne inicijative o jednakosti bez stvarnih promena.

Rezultat takve prakse je pad poverenja u HR i menadžment, kao i osećaj da kompanije koriste teme brige o zaposlenima kao deo employer brendinga, a ne stvarne kulture.

Zaposleni, kako pokazuje istraživanje, vrlo jasno prepoznaju razliku između marketinga i stvarne podrške, pa će kredibilitet biti ključna valuta narednih godina.

Ovi rezultati jasno pokazuju da se domaće tržište rada nalazi između dva sveta – tradicionalnog, koji još uvek meri prisustvo i sate, i novog, koji vrednuje poverenje, fleksibilnost i wellbeing. Kompanije koje na vreme prepoznaju ovu promenu, biće one koje će sutra uspeti da zadrže i inspirišu svoje ljude.

U istraživanju koje se radi četvrtu godinu zaredom učestvovalo je 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih, a oba uzorka su usklađena sa podacima Republičkog zavoda za statistiku.