Komunalna energetika veliki izazov za energetsku tranziciju gradova

U trenutku kada energetika postaje jedno od ključnih globalnih pitanja, komunalna energetika sve jasnije zauzima centralno mesto u svakodnevnom životu građana i razvoju gradova.

Upravo toj temi posvećena je prva dvodnevna međunarodna stručna konferencija o komunalnoj energetici – KOMEN pod nazivom „Energija koja nas povezuje”, koja se održava na Mašinskom fakultetu u Beogradu 10. i 11. februara.

Od proizvodnje električne, toplotne i rashladne energije, preko energetske tranzicije i energetske efikasnosti, do korišćenja obnovljivih izvora i prilagođavanja klimatskim promenama, konferencija je otvorila pitanja koja direktno oblikuju budućnost gradova, privrede i građana.

Učesnici ovog događaja saglasni su da bez stabilnog, efikasnog i održivog energetskog sistema nema ni ekonomskog rasta, ni kvaliteta života građana.

Beograd je u Srbiji najveći potrošač i najveći proizvođač različitih vidova energije, a Beogradske elektrane su najveći proizvođač toplotne energije na Balkanu, rekao je na otvaranju konferencije predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević.

Govoreći o važnim projektima, on je rekao da grad pokušava da pređe na ekološki prihvatljivija goriva u komunalnim preduzećima i izbaci ona fosilna goriva koja donose najveću emisiju štetnih gasova.

“Na prvom mestu, kada je u pitanju javni prevoz želimo da isključimo mazut, naftu i benzin, te da do 2029–2030. pređemo na ekološki prihvatljivija goriva, mahom na prirodni gas i elektrovozila. Taj proces tranzicije nije jednostavan i iziskuje značajna finansijska sredstva”, istakao je Nikodijević.

On je podvukao da će Grad Beograd nastaviti sa ulaganjem u modernizaciju Beogradskih elektrana i da je cilj da se što veći broj individualnih domaćinstava priključi na daljinski sistem grejanja, koji je ekološki najprihvatljiviji i finansijski najisplativiji.

“To nije lak posao jer u ovom trenutku imamo oko 200.000 domaćinstava koja moramo priključiti”, istakao je Nikodijević.

Nikodijević je podvukao je grad posle 50 godina uspeo da dobije novu elektranu na prostoru Surčina, savremeno postrojenje koje će pored proizvodnje toplotne energije proizvoditi i rashladnu energiju.

“To je savremeno postrojenje u Surčinu koje će, pored proizvodnje toplotne energije za čitav kompleks EXPO-a, nacionalnog stadiona i svih sadržaja koji se u budućnosti budu gradili na tom prostoru – poput stambenih i komercijalnih objekata – isporučivati i rashladnu energiju tokom letnjih meseci”, dodao je Nikodijević, podsetivši da sa klimatskim promenama dolazimo u situaciju da više električne energije trošimo leti.

To podrazumeva i savremena rešenja, poput „banke leda”, čime će se štedeti gas, istakao je on, ukazavši da će se istovremeno stvarati i električna energija koja će biti dovoljna da snabdeva čitav kompleks.

Za isti BDP Srbija koristi pet puta više energije nego zemlje EU

Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke za energetsku efikasnost i klimatske promene u Ministarstvu rudarstva i energetike istakla je da komunalna energetika predstavlja jedan od ključnih segmenata energetskog sistema, jer bez bliske saradnje sa komunalnim preduzećima i jedinicama lokalne samouprave nije moguće ostvariti postavljene ciljeve.

U tom kontekstu, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije uspostavio je sistem energetskog menadžmenta čiji je cilj praćenje potrošnje, racionalizacija korišćenja energije i smanjenje emisije štetnih gasova.

“Razvijeni su sistemi i alati koja komunalna preduzeća i jedinice lokalnih samouprava koriste kako bi sistemski planirali proizvodnju i potrošnju energije. I samim tim smanjili potrošnju energije što je veoma značajno ako znamo da se u Srbiji za proizvodnju iste jedinice bruto domaćeg proizvoda troši i do pet puta više energije nego u zemljama Evropske unije”, naglasila je Vukadinović.

Govoreći o konkretnim projektima, istakla je da se već 25 godina sprovodi program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja, u okviru kog je obnovljeno 40 toplana, a ukupna vrednost ovih ulaganja iznosi 107 miliona evra. Deo sredstava obezbeđen je kroz zajmove Nemačke razvojne banke, uz značajno finansijsko učešće samih toplana, naglasila je Vukadinović.  

“U saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom izgrađene su i četiri nove toplane na biomasu u Majdanpeku, Novom Pazaru, Priboju i Malom Zvorniku, čime je rešen višedecenijski problem zagađenja vazduha u ovim sredinama. Trenutno je u toku druga faza ovog projekta, vredna 32 miliona evra”, kazala je ona.

Vukadinović je naglasila da država radi na uvođenju obnovljivih izvora energije u sisteme daljinskog grejanja u deset jedinica lokalne samouprave širom Srbije i da ukupn avrednost ovog projekta iznosi 40,5 miliona evra.

Posebno je izdvojila projekat integracije geotermalne energije u sistem daljinskog grejanja Novog Sada, čija je realizacija započeta u saradnji sa Javnim preduzećem Novosadska toplana.

“Vrednost projekta iznosi 105 miliona evra, a on podrazumeva izgradnju solarne termalne elektrane sa dva sezonska skladišta površine 807.000 kvadratnih metara, što predstavlja najveći takav sistem u svetu”, kazala je Vukadinović i dodala da je planirano da se u sistem daljinskog grejanja Novog Sada na ovaj način isporučuje 118 gigavat-časova čiste, obnovljive energije.

Izazovi za energetske kompanije

U veku kilovat-sata i digitalizacije, energetske kompanije imaju izazov kako da obezbede dovoljne količine električne energije, svesne svojih kapaciteta, resursa i nasleđa ali promena koje treba da sprovedemo, rekao je Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije. On je naglasio da je cilj EPS da kilovat-sat bude dostupan građanima uz očuvanje komfora.

„Srednjoročna rešenja su novi OIE projekti, zatim skladišni kapaciteti kako bismo mogli da balansiramo, dok dugoročno moramo razmišljati u pravcu novih gasnih elektrana i nuklearne energije, jer EPS mora da zameni oko 4.000 megavata”, rekao je Živković.

On je istakao i da je prisutna i jedna nova realnost. „Sada tokom zime i tokom leta treba da obezbedimo gotovo iste količine električne energije. I to je novi izazov za elektroenergetski sistem i za proizvodni portfolio EPS iz ugla takse za CO₂ koja je od ove godine u primeni. I to nam govori da moramo pažljivije da trošimo električnu energiju”.

Komunalna energetika ključ energetske stabilnosti

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana i organizatorka Konferencije o komunalnoj energetici u razgovoru za Biznis.rs istakla je da se pojam komunalne energetike u javnosti često svodi isključivo na snabdevanje električnom i toplotnom energijom, iako je njegova suština znatno šira.

“Pored sistema daljinskog grejanja, komunalna energetika obuhvata i individualna ložišta i kotlarnice u urbanim sredinama, koje je neophodno učiniti ekološki prihvatljivijim kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. Užice je grad koji se suočava sa ozbiljnim problemom zagađenja, iako u njegovoj blizini ne postoje termoelektrane, što jasno ukazuje na značaj lokalnih izvora zagađenja i potrebu za njihovom transformacijom”, ukazala je naša sgaovornica.  

Kako je naglasila, komunalna energetika zapravo objedinjuje sve ono što čini savremeni život – od vodosnabdevanja, do digitalne infrastrukture i novih tehnologija.

Putniković je ocenila da je komunalna energetika od presudnog značaja za energetski i ekonomski status zemlje, ali pre svega za kvalitet života građana.

„Ako država nema funkcionalnu komunalnu energetiku, ne može imati ni zdravu ekonomiju. Ako ljudi žive u hladnim stanovima, bez pouzdanog snabdevanja energijom, ne govorimo više o luksuzu, već o osnovnim uslovima za dostojanstven život i rad“, poručila je.

Govoreći o daljem razvoju komunalne energetike, Putniković je naglasila da Srbija nije na začelju, ali da postoji značajan prostor za unapređenje.

Kao posebno važno istakla je oslanjanje na dobre prakse drugih zemalja. Umesto traženja sopstvenih, često skupljih i sporijih rešenja, kako je navela, važno je preuzimati proverene modele – od sistema daljinskog grejanja do koncepta prozjumera, koji građanima omogućavaju da proizvode i troše energiju po prihvatljivijim uslovima, bez ugrožavanja životnog standarda.

Kao ključnu poruku konferencije Putniković je istakla da nijedna država danas ne može samostalno rešavati pitanja komunalne energetike, budući da je energetika postala globalno i geopolitičko pitanje.

„Cene energenata danas direktno utiču na ekonomiju i bezbednost svake zemlje. Zato se sve češće govori o energetskoj stabilnosti kao osnovnom preduslovu funkcionisanja države, a komunalna energetika je zapravo ključ te stabilnosti”, zaključila je Putniković.