KONCERTI NAJVEROVATNIJE TEK SLEDEĆEG PROLEĆA Organizatori manifestacija i festivala najteže pogođeni pandemijom, tvrde sagovornici Biznis.rs

Pandemija korona virusa u potpunosti je zaustavila delatnost organizacije događaja. Socijalno distanciranje je antipod svega onoga što je suština živih događaja – zajedničko uživanje u muzici ili drugoj umetnosti. Sada, nakon što je dozvoljeno okupljanje do 1.000 ljudi na otvorenom prostoru, i to uz razmak od jednog metra, polako se otvara mogućnost za malo veće događaje.

Međutim, to nije ni lak, ni brz, a ni u potpunosti moguć proces, jer je Covid-19 ostavio dubinske posledice na ovu industriju. Tako se još uvek ne zna kada će biti organizovani koncerti od 10.000 i više ljudi na otvorenom, a posebno na zatvorenom prostoru. Predviđanja stručnjaka su da, ukoliko se ne pojavi drugi talas pandemije, prve velike događaje možemo da očekujemo proleća 2021. godine.

„Festivali koji su u fokusu države, kao što su EXIT, „Nišville“ i slični će se održati, ali u sasvim nekom drugom formatu, kako se ne bi otkazali. Ako se ne pojavi drugi talas, od 2021. godine će početi sve da se normalizuje, ali ako se opet pojavi virus, svet će se revolucionarno promeniti. Za sada ne znamo šta će biti, a zatvoreni prostori kao što su Beogradska arena, počeće sa većim događajima u najboljem slučaju na proleće sledeće godine“, istakao je Pavle Leverda, direktor kompanije „Ticket Vision“ ispred Udruženja Promotera i Ticketing Agencija Srbije (UPSTAS).

Napomenuo je da dokle god postoji nejasna situacija šta je dozvoljeno, a šta nije, organizatori neće biti u prilici da sprovedu veća dešavanja. Događaji u zatvorenom prostoru i dalje nisu dozvoljeni, a za organizaciju koncerta ili nekog sličnog većeg dešavanja neophodno je da se bar dva do tri meseca znaju sve mogućnosti i uputstva.

 „Kako je naglo uvedena zabrana okupljanja, tako se izgleda dosta brzo i ukida, barem tako izgleda na ulici i u kafićima. Razlozi za to su i ekonomski i politički, a tu je i snažna ljudska potreba za druženjem koja je bila sputana. Nažalost, zbog načina na koji funkcioniše koncertni ekosistem, odložene turneje i koncerti ne mogu se samo tako nastaviti. Turneje se planiraju po godinu dana unapred, potrebne su otvorene granice i izvesnost da se neće pojaviti „drugi talas“. Ako pandemija postepeno nestane, počeće ponovo da se održavaju događaji, prvo lokalni, pa zatim i internacionalni“, zapaža Leverda.

Daniela Zečević, direktorka kompanije „DD tickets“ ocenila je da možemo očekivati normalizaciju stanja bez većih posledica, osim kada je reč o nepovratnim finansijskim gubicima usled apsolutne nemogućnosti rada u periodu od tri, četiri meseca.

„Vreme oporavka je za oblast kojom se bavimo sigurno najduža, jer smo mi prvi koji su pogođeni pandemijom i poslednji koji će se vratiti na staro. Koliko dugo će finansijski ova oblast moći da funkcioniše bez pomoći i olakšica države, teško je reći. Sa stanovišta rizika od zaraze, isto je ući u gradski autobus, prodavnicu, dom zdravlja ili bioskop, pozorište, halu i drugo. Potrebno je vratiti poverenje posetiocima, psihološki momenat takođe igra presudnu ulogu“, rekla je Zečević.

Mnogi organizatori su se tokom i posle vanrednog stanja snalazili na razne načine i prilagodili se trenutnim izazovima. Tako su se pojavile razne ideje, od „live streaminga“ do posebnih „odela“ za koncerte i klubove. Leverda, međutim, smatra da tu nema prilagođavanja, već postoji ili socijalna distanca ili koncert, ništa između ta dva, pa su stoga gubici za ovaj sektor ogromni, odosno, stoprocentni.

„Otkazani događaj znači za organizatora ne samo zabranu rada i gubitak prihoda već i obavezu da obešteti kupce ulaznica u situaciji u kojoj ima nepovratne troškove. Mnoge firme otići će u likvidaciju. Mnogi umetnici nemaju prihode od kojih žive. Ticketing servisi dele sudbinu sa svojim klijentima – organizatorima. Bez prodaje ulaznica nema ni prihoda za ticketing kompanije“, kazao je Pavle Leverda.

Opšte mere pomoći države Srbije celoj privredi pozdravila su oba sagovornika i ocenila kao dobar potez. Međutim, iako su najavljene i mere pomoći posebno pogođenim granama privrede, „industrija manifestacija“ još nije došla na red.

„Čekamo i nadamo se, mada vreme prolazi i uskoro će biti kasno. Veliki broj država u kojima je ova delatnost razvijena, doneo je mere pomoći koje se kreću od direktne finansijske pomoći, preko poreskih olakšica do posebnih uredbi koje se odnose samo na ovaj sektor. Na primer, nemačka Vlada usvojila je uredbu kojom se organizatorima događaja odlažu obaveze vraćanja novca za otkazane događaje, ukoliko ih organizuju u određenom naknadnom roku“ istakao je Leverda.

U sferi poslovanja, pandemijom su u potpunosti pogođeni svi koji pružaju usluge publici uživo. Bez mogućnosti „žive“ publike, umetnici, muzičari, glumci, sportisti i svi oni čiji je posao vezan za njih (sale, stadioni , pozorišta, sportski centri, firme za ozvučenje, snimanje, prodaju ulaznica i drugo) nemaju posla.

„Pomoć se daje svima jednako iako nisu ni izbliza sve delatnosti jednako pogođene. U ovoj oblasti nije došlo do pada od 10, 30 ili 60 procenta, već 100 odsto – bez prihoda, sa redovnim troškovima. Sve države regiona za sada imaju sličan stav. Svi smo zatečeni, niko nikada nije ni sanjao da cela jedna oblast može da prestane sa radom“, istakla je Zečević.

Direktor „Ticket Visiona“ istakao je da sagledavanje ove delatnosti samo u kategorijama broja zaposlenih i iznosa poreza koji dobija država ne daje pravu sliku.

„Nemerljiva je važnost zajedničkog doživljaja muzike, sporta i umetnosti uopšte za duševno zdravlje pojedinca i zajednice. To je svakom pojedincu intimno potpuno jasno. Sada je potrebno pomoći onima koji nam to omogućuju. Inicijative i predlozi su odavno na stolu nadležnih, a država to može da učini i ne košta mnogo. Potrebno je samo da se ekonomisti, političari i svi koji odlučuju o tome, prisete nekog koncerta na kome su imali nezaboravni doživljaj sa njima bliskim ljudima“, naglasio je Leverda.