Koncesija – privatizacija na mala vrata za Apoteku Beograd?

Apoteka Beograd suočava se sa mogućnošću uvođenja koncesije koju zaposleni i sindikati vide kao uvod u potpunu privatizaciju. Zbog toga će 16. januara organizovati protest ispred Ministarstva zdravlja, pod sloganom – „Ne koncesiji, ne privatizaciji Apoteke Beograd“.

Kako u razgovoru za Biznis.rs navodi Jelena Boro, farmaceut u Apoteci Beograd, račun ove ustanove trenutno je u blokadi zbog duga od 310 miliona dinara. Taj iznos najvećim delom odnosi se na obaveze prema dobavljačima, neizmirene doprinose, kao i dugovanja prema zaposlenima po osnovu zarada.

Radnici Apoteke Beograd zbog celokupne situacije zahtevaju od nadležnih odustajanje od koncesije, isplatu devet zaostalih zarada i hitno obezbeđivanje sredstava za normalizaciju rada i nabavku lekova.

„Smatramo da koncesija nije rešenje jer je to privatizacija na mala vrata. Privatni sektor treba da dopunjuje kapacitete koje državni sektor ne može da postigne, ali ne i da ga u potpunosti zameni. U pitanju je snabdevanje lekovima i to bi trebalo da je strateški cilj jedne zemlje. Potpuno predavanje izdavanja lekova na recept privatnom sektoru dovodi do toga da država nema stvarnu kontrolu koliko će on ispunjavati svoje obaveze prema građanima“, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, privatne apoteke potpisuju ugovor sa Fondom o izdavanju lekova na recept, ali u njemu nigde nema jasno definisanog asortimana koji svaka apoteka mora da ima, pa se u skorijoj budućnosti može desiti da privatni sektor izdaje na recept lekove prema isplativosti jer njihov opstanak isključivo zavisi od profita.

„Kada nema konkurencije u vidu državnog sektora ta opasnost je realna. Marže za lekove koji se izdaju na recept su niske, između osam i 12 odsto, za medicinska pomagala četiri odsto. Zarada je niska i nadoknada od fonda se čeka 90 dana, a kada se lekovi uzmu od dobavljača plaćaju se u najkraćem roku. Postavlja se pitanje isplativosti za privatni sektor, pogotovo za skupe lekove koji se izdaju na recept. Ako svedemo apoteke samo na to da rade tržišno na osnovu profita onda će nam upravo profit diktirati kvalitet i dostupnost zdravstvene usluge i lekova“, ocenjuje Boro.

Realno rešenje za Apoteku Beograd, prema njenom mišljenju, bilo bi da se sačuvaju državne apoteke subvencijama osnivača i da se u narednom periodu ozbiljno razmotri pronalaženje dugoročnog rešenja u vidu ugovaranja plata za radnike državnih apoteka sa fondom.

„Ozbiljna strategija u vidu očuvanja preostalih državnih apoteka i mogućnost vraćanja određene mreže apoteka Srbije, to je čak bio deo Master plana za zdravstvo 2017. godine“, dodaje ona.

Neravnopravna tržišna utakmica sa privatnim apotekarskim lancima

U javnosti se često govori da Apoteka Beograd gubi u tržišnoj utakmici sa privatnim apotekarskim lancima. Boro podseća da problem u kom su se našle državne apoteke datira još od 2013. godine, kada su uvedene centralne javne nabavke lekova koji se izdaju na recept, dok ova obaveza ne postoji za privatni sektor.

„Državne apoteke posle 2000. godine, kada su prestale da budu direktni budžetski korisnici, plate finansiraju iz sopstvenih sredstava, plaćaju lokale u kojima imaju svoje apoteke i vrše nabavke lekova sopstvenim sredstvima. Znači, imaju sve obaveze kao i privatni sektor. Od kada fond radi centralne javne nabavke za državne apoteke njima je oduzeta mogućnost ostvarivanja boniteta u odnosu na rokove plaćanja, a to je umnogome pokrivalo plate zaposlenih. Sa druge strane, ta mogućnost je ostavljena privatnom sektoru“, dodaje naša sagovornica.  

Državne apoteke su svoje uslove i koeficijent za plate formirale u odnosu na kolektivni ugovor u zdravstvu i ne postoji mogućnost da se zarade koriguju u odnosu na profit. Takođe, kako kaže Jelena Boro, kao indirektni budžetski korisnici državne apoteke ne mogu da podignu kredit u banci u slučaju problema u poslovanju.

Podsetimo, na značaj državnih apoteka na jednoj od konferenciji za medije ove ustanove ukazala je i Sanja Sudimac, diplomirani farmaceut i član UO sindikata “Opstanak”. Kako je istakla, državne apoteke su javne, a sav prihod od tih ustanova ide gradu ili državi, te ideja o igranju tržišne utakmice ne sme da bude vodilja u rešavanju sudbine Apoteke Beograd.

“Ako poredimo glavne gradove država u okruženju, u Sloveniji na 300.000 stanovnika ima tridesetak državnih apoteka, Sarajevo na 350.000 ima 47 apoteka, Zagreb na oko 800.000 stanovnika 44, a Beograd na milion i po stanovnika sada ima 57 apoteka”, kazala je Sudimac.

Crna Gora, kako je navela, takođe vodi računa o svom državnom apotekarskom sektoru, pa je tako donela zakon po kom na jednoj opštini jedna apoteka iz lanca privatnih ima pravo da izdaje lekove na recept.

Kako je tada ocenila, privatni sektor treba da postoji kao zdrava konkurencija, ali prava opasnost preti od ukrupnjavanja kapitala jer strani lanci gutaju i pojedinačne privatne apoteke, kao i domaće manje lance.