Konferencija Nemačko-srpske privredne komore okupila domaće i međunarodne stručnjake

Nemačko–srpska privredna komora (AHK Srbija) organizovala je u Beogradu skup „Društvena održivost kao strategija: Pretvaranje dužne pažnje u poslovnu prednost“ i okupila predstavnike institucija, kompanija i međunarodnih organizacija, sa ciljem da otvori dijalog zašto je društvena održivost sada jednako važna kao i ekološka dimenzija poslovanja.

Na skupu je razgovarano o praktičnim aspektima novih evropskih regulativa, koje uvode viši nivo odgovornosti u poslovne procese, odnosno o nemačkom Zakonu o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, EU Direktivi o dužnoj pažnji za održivo poslovanje i Direktivi o ženama u upravnim odborima.

„Evropska unija u sve većoj meri i na nivou unije i na nacionalnom nivou donosi propise koji se odnose na dužnu pažnju u lancima snabdevanja što praktično podrazumeva, osim pitanja koja se tiču životne okoline, poštovanje radnih prava, zabranu diskriminacije i naše kompanije, koje su partneri evropskih kompanija, u sve većoj meri moraju da se usaglase sa tim standardima i da mogu da pokažu da su sa njima usaglašeni“, rekla je novinarima izvršna direktorka Sustineri Partners Biljana Brajtvajt (Braithwaite).

Na pitanje da li su kompanije u Srbiji spremne da ispune te standarde, ona je kazala da je to proces, kao što je i proces u EU, ali, kako je istakla, činjenica je da su oni, koji imaju partnere u Nemačkoj, vrlo svesni i imaju konkretne zahteve od svojih partnera da pruže dokaze da su njihovi standardi usaglašeni, prenosi Beta.

Istakla je da je ESG agenda veoma integrisana i da je teško govoriti o izdvojenoj komponenti, ali da komponenta „S“, govori najpre o pravima zaposlenih i o odnosu kompanije projekta prema zajednici, naročito kada je reč o infrastrukturnim projektima, zatim projektima u oblasti energetike i rudarenja.

„Taj odnos prema zajednici je od ključnog značaja, kao i odnos prema klijentima, potrošačima. Potrošači su ti koji sve više stavljaju takve zahteve pred kompanije, naročito kada govorimo o mlađim potrošačima, postavljanje ovih principa postaje sve važnije u njihovom formiranju izbora čiji će proizvod da kupe, u kojoj će kompaniji raditi. Integracija tih standarda u poslovanje postaje deo borbe za buduće talente“, ocenila je Braithwaite.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Brankica Janković rekla je da su biznis i ljudska prava na istoj strani.

„Ostvariti punu ravnopravnost na delu ne možete postići ako privredni subjekti ne razumeju šta je to što je njihova obaveza, ali i da je ne doživljavaju kao obavezu već kao priliku da unaprede svoje biznise i da se ne odriču velikih potencijala koje imaju građani iz različitih društvenih grupa“, rekla je Janković.

Dodala je da je 2017. godine predstavljen Kodeks ravnopravnosti za poslodavce u Srbiji i da sada ima stotine kompanija, koje su izradile svoje kodekse, a među njima i Nemačko-srpska komora i mnoge kompanije.

„U poslednje vreme smo fokusirani na položaj osoba sa invaliditetom i rodnu perspektivu. Prošle godine smo inovirali ovaj kodeks uz pomoć Nemačke razvojne agencije (GIZ) i organizovali smo veći broj treninga za kompanije koje su sada razumele šta znači stvoriti antidiskriminaciono okruženje. Danas vidimo rezultate, nismo u potpunosti zadovoljni, imamo neke kompanije koje nisu spremne, imamo poslodavce koji krše pravo na ravnopravnost, ali bitno je da radimo na razumevanju i unapređenju ravnopravnosti“, navela je ona.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je da ESG standardi imaju važnu ulogu u Nemačkoj, kao i u Evropi i kompanijama širom sveta, navodeći da je suština postavljanje adekvatnog okvira poslovanje.

„Dakle, pitanje nije da li poslujete, već kako poslujete. Takođe, odnosi se i na ulogu žena, na to kakvu ulogu one mogu imati u poslovanju, kao i na njihovu ulogu na nivou donosioca odluka, jer žene čine polovinu naše populacije. Postavlja se i pitanje šta kompanije mogu da urade da bi ženama dale priliku da pokažu svoj potencijal, koji do sada nije u potpunosti iskorišćen“, rekla je Konrad i dodala da u Nemačkoj, gde mnoge žene rade, većina njih radi skraćeno radno vreme.

Ocenila je da je važno omogućiti da se taj potencijal žena u privredi, ali i u političkom, kulturnom i društvenom životu, bolje iskoristi i da je to jedan od ciljeva.

„Ono što nemačke kompanije rade u Nemačkoj, vrlo često primenjuju i u drugim zemljama u kojima posluju. Mislim da možemo pokazati kako to funkcioniše i koje pristupe kompanije mogu koristiti da bolje iskoriste potencijal žena, kao i da jednostavno razmene iskustva“, rekla je Konrad.