Korišćenje objekata za EXPO 2027 samo uz pozitivan izveštaj Komisije za tehnički pregled

Predlog izmena Zakona o posebnim postupcima za realizaciju projekta EXPO 2027, koji je ponovo stigao u Skupštinu, potencijalno menja način upravljanja budućim kompleksom, redefiniše krug mogućih investitora (trenutno je to samo država Srbija) i uspostavlja novi režim za korišćenje objekata.

Izmene zakona o EXPO su do sada dva puta povučene iz skupštinske procedure: prvi put u martu 2025. bez obrazloženja, a drugi put u maju 2025. radi upućivanja na javnu raspravu. Ovo je treći put da ovaj predlog stiže u parlament.

Kada je reč o proširenju definicije investitora u projekat EXPO, prvo treba imati na umu da je, prema članu 3. važećeg zakona, investitor precizno definisan kao „Republika Srbija ili privredno društvo koje osniva Republika Srbija“, piše Nedeljnik.

Novi predlog ovu definiciju značajno dopunjuje, pa kao mogući investitori figuriraju i „jedinica lokalne samouprave“ i “ imaoci javnih ovlašćenja“.

U kontekstu projekta EXPO 2027, ovo otvara mogućnost da u izgradnji infrastrukture, pored države i njenih namenskih preduzeća, direktno mogu učestvovati recimo Grad Beograd, opštine, kao i javna komunalna preduzeća.

Međutim, termin „imalac javnih ovlašćenja“ ima šire značenje. Prema Zakonu o državnoj upravi, poslovi državne uprave mogu se zakonom poveriti, između ostalog, i „drugim organizacijama.

Ova široka formulacija pravno omogućava da i privatna kompanija postane imalac javnih ovlašćenja, ali isključivo ukoliko joj je to povereno posebnim zakonom.

Jedna od najvećih promena odnosi se na uvođenje novog modela upravljanja EXPO kompleksom.

Važeći zakon je regulisao samo održavanje stambenog bloka, dok novi predlog uvodi drugačije rešenje. Predviđa se da „investitor može poveriti upravljanje delovima EXPO kompleksa posebnom privrednom društvu ili društvu posebne namene“.

Time se otvara mogućnost da se celokupno upravljanje, od komercijalnih do organizacionih poslova, prenese na specijalizovana preduzeća koja mogu biti i u privatnom vlasništvu.

Šta to upravljanje podrazumeva detaljno je definisano novom odredbom. Ono obuhvata „definisanje i uređivanje komercijalnih i nekomercijalnih celina i prostora, organizaciju programa, davanje na korišćenje učesnicima i trećim licima, davanje u zakup neposrednom pogodbom ispod tržišne vrednosti“, kao i angažovanje firmi za održavanje.

Najzad, novim predlogom se „vraća na sto“ kontroverzna odredba o korišćenju izgrađenih objekata.

Umesto dosadašnjeg rešenja koje je predviđalo izdavanje upotrebne dozvole za paviljone u „sivoj fazi“, uvodi se potpuno novi mehanizam.

Svi objekti i infrastruktura „mogu se koristiti odnosno pustiti u rad po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled“.

Ovakav režim privremenog korišćenja može trajati najduže 24 meseca, što je dovoljno da pokrije period same izložbe.

Ovo praktično znači da se obaveza pribavljanja konačne upotrebne dozvole odlaže, čime se omogućava da kompleks bude u punoj funkciji, iako formalno-pravno još uvek nije dobio finalnu potvrdu o ispunjenosti svih uslova za trajnu upotrebu.