Kroz turbulentni period izdvojiće se kompanije sa strateškim pogledom na rast i razvoj

Ekonomista Miloš Mitić rođen je 1993. godine. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, a karijeru je započeo kao savetnik u banci, nakon čega se zaposlio u City Expertu kao predstavnik kompanije. U međuvremenu je napredovao do pozicije izvršnog direktora.

Učestvovao je u implementaciji procesa i kontrolingu svih novih ’taskova’ u razvoju kompanije, dao doprinos razvoju i rastu firme koja je od startapa postala prva onlajn agencija za nekretnine koja uspešno posluje u Beogradu, Novom Sadu i u Ljubljani, sa tendencijom širenja na region. Takođe je bio uključen i u razvoj novih profitnih centara u City Expertu, poput „novogradnje” i „kreditnog savetnika”.

Pitali smo našeg sagovornika o njegovim ekonomskim predviđanjima do kraja godine.

Šta očekujete do kraja 2022. godine u ekonomskom smislu?

– Definitivno će cela privredna aktivnost biti pred još jednim velikim izazovom i prekretnicom. Svi ekonomski parametri pokazuju da nam predstoji turbulentan privredno-ekonomski period kroz koji će se verovatno izdvojiti kompanije koje imaju strateški pogled na svoj rast i razvoj. Inflatorni period, nestabilnost u cenama sirovina, poskupljenje životnih namirnica, kao i ozbiljna neizvesnost u cenama energenata, faktori su koje treba prevazići, a potrebno je napraviti dobar plan i prilagoditi se periodu koji nam predstoji. Ako pričamo o gradnji, definitivno mislim da će se cene inputa za gradnju sada stabilizovati, što pokazuje prethodni period i kraj drugog kvartala ove godine.

Rešenje inflacije i rad na stabilizaciji cena energenata dva su ozbiljna zadatka za evropsku i svetsku privredu, koja će uticati i na dešavanja u srpskoj ekonomiji. 

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Ukoliko govorimo o kupovini stanova na kredit i o stambenom kreditu, ljudi trenutno jesu u malo nezavidnoj situaciji s obzirom na blagi skok euribora koji direktno utiče na kamatne stope, a pored toga imamo jaku inflaciju i nepredvidivo stanje u evropskoj i svetskoj privredi. Vi tu možete donekle korigovati neizvesnost tako što biste se opredelili za fiksnu kamatnu stopu, s tim što su one trenutno veoma visoke pa i tu snosite određeni rizik da fleksibilna kamata bude jedan duži vremenski period manja od fiksne. S obzirom na to da kod stambenih kredita uglavnom govorimo o dugoročnom zajmu, od 20 godina i više, to je prilično dug period za predviđanje stanja i kretanja u privredi. Celokupno kretanje privrednih tokova zavisiće od stabilnosti kursa, rešenja inflacije i stabilizacije zategnutih odnosa u Evropi i svetu.

Trenutna nestabilnost pokazatelja privrednih aktivnosti ne bi trebalo da obeshrabri kupca prilikom uzimanja kredita, jer niko ne može da predvidi u kom procentu će ići kamata i kriva euribora za pet do 10 godina. Svakako će flukturirati i u nekim periodima biti na niskom nivou kao što je bila u prethodnih nekoliko godina, pa iako poraste ponovo će u određenom vremenskom intervalu pasti.

Bitniji faktori koje pojedinac treba da sagleda jesu okruženje u kojem radi, stabilnost firme, kao i njegovu poziciju na tržištu rada. Pored ovoga, bitan ohrabrujući faktor za kupovinu nekretnina jeste visoka inflacija, koja svakako vašu usteđevinu umanjuje svakog meseca i, naravno, rast cena nekretnina koje predstavljaju način da sačuvate svoj novac i da nadoknadite i potencijalni blagi rast u kamatnim stopama.

Što se tiče vezivanja za evro ili dinar, trenutni kurs deluje izuzetno stabilno. U praksi je situacija da se keš krediti vezuju za dinare, a namenski stambeni ili auto krediti uzimaju u evrima.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– Što se tiče investicija, mišljenja sam da treba investirati u ono što najbolje poznajete i što najtačnije i najpreciznije možete da analizirate. Štednja u banci je jednostavna, ali ne donosi nikakav prinos jer su generalno kamatne stope na štednju veoma niske.

Nekretnine su se u prethodnom periodu pokazale kao ulaganje koje donosi ogroman povrat investicije (ROI). Cene nekretnina u prodaji i izdavanju porasle su na teritoriji cele Srbije, a u nekim traženijim opštinama i za više od 30 do 40 odsto. Kada imate nekretninu imate mogućnost da vam ona daje određeni prinos kroz rentu i da je kasnije i prodate, tako da je zarada dvojaka. Sa povećanjem inflacije ulaganje u nekretnine je postalo još veće, s obzirom na to da su nekretnine do sada donosile siguran prinos, a pored toga čuvaju vrednost novca. Bitno je naglasiti i da su nekretnine u velikim gradovima u Srbiji veoma likvidna imovina, što je takođe ljudima koji ulažu novac veoma bitno.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao „po svaku cenu“?

– Ovo zavisi od same kompanije i njenog dugoročnog odnosa prema zaposlenima i dobroj strategiji razvoja. Kako je kompanijama bitno da zadrže dobre radnike, tako je i zaposlenima bitno da se zadrže u kompaniji koja im pruža vrednost, kako materijalnu tako i onu nematerijalnu, kompaniji u kojoj pojedinac ima zdravu sredinu za sopstveni razvoj.

Verujem da kompanije koje su imale ovakav odnos prema zaposlenima duži period unazad i koje su imale dobar i strategijski pristup razvoju svojih ljudi, a nepogrešiva je činjenica da ljudi u kompaniji stvaraju onu dodatnu vrednost, neće imati ozbiljan problem sa organizacijom posla i odnosom sa svojim zaposlenima. Naravno da će izazovi postojati i da inflatorni efekti neće uticati dobro na mnoge privredne faktore, ali sa druge strane, svaki krizni period jeste prilika da se pokažu oni koji su marljivo i studiozno pravili svoje planove.

—