Kvartalni monitor: Privredni rast Srbije biće verovatno niži od očekivanog – do 2,5 odsto

Privredni rast u Srbiji u 2025. godini, imajući u vidu kretanja u prvih šest meseci, verovatno će biti niži nego što je inicijalno bilo predviđeno, a redakcija Kvartalnog monitora Ekonomskog fakulteta u Beogradu procenjuje da će i do 2,5 odsto, izjavio je izvršni urednik tog biltena, profesor Saša Ranđelović.

„U poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope, privredni rast u Srbiji je u prethodnom delu godine bio nešto sporiji, jer su one u proseku imale rast od 2,4 odsto, a Srbija 2,1 odsto“, kazao je on na predstavljanju Kvartalnog monitora, dodavši da je prognoza rasta uslovna, jer on zavisi od događanja koja slede do kraja godine, prenosi N1.

Govoreći o privredi Srbije u drugom kvartalu ove godine, on je naveo da je nastavila sa međugodišnjim rastom, koji je iznosio 2,1 odsto, što je bilo nešto sporiji nego što je bilo projektovano.

„Ukoliko se posmatra struktura tog rasta videće se da je on u velikoj meri bio podržan rastom privatne i državne potrošnje, dok su investicije bile u negativnoj zoni, odnosno zabeležile su međugodišnji pad, a negativan doprinos je dolazio i sa strane neto izvoza“, rekao je Ranđelović.

Ukazao je da je najveći pad ostvaren u sektoru građevinarstva, dok su ostali sektori nastavili sa sporijim ili bržim rastom.

U segmentu platnog bilansa je situacija nešto lošija nego u prethodnom periodu.

„Tu imamo osetan pad neto izvoza usluga, pre svega turističkih usluga, a beleži se određeni pad, smanjenje suficita, u segmentu priliva doznaka iz inostranstva“, rekao je Ranđelović.

Ranđelović je kazao da je priliv direktnih stranih investicija bio manji od deficita u tekućem računu platnog bilansa.

„Kada je reč o fiskalnim tokovima, rast prihoda budžeta je nastavljen, ali je on bio ipak osetno manji ili sporiji nego što je to inicijalno planirano, pa je shodno tome Vlada Srbije pristupila čvršćoj kontroli realizacije javnih rashoda, tako da je fiskalni deficit u prethodnom delu godine ostao relativno nizak“, naveo je on.

Dodao je da je na nivou prvih sedam meseci deficit konsolidovanog sektora države bio je manji od šest milijardi dinara i iznosio je oko 0,1 odsto BDP-a.

„U drugom delu godine imamo sezonski rast rashoda. Videćemo kako će se nastaviti realizacija prihoda, ali čini se da je realno da fiskalni deficit u tekućoj godini ostane u planiranim okvirima do tri odsto BDP-a“, zaključio je Ranđelović, preneo N1.