Limit od šest miliona dinara koči razvoj preduzetnika

Mali preduzetnici u Srbiji, poznati kao paušalci, već više od decenije posluju pod istim poreskim pravilima, iako se ekonomska stvarnost oko njih drastično promenila. Ključni limit za ostanak u paušalnom sistemu – godišnji promet od šest miliona dinara – nije se menjao još od 2013. godine, iako su u međuvremenu cene porasle za čak 70 odsto.

Drugim rečima, ono što je pre 12 godina predstavljalo realan promet malog biznisa, danas jedva pokriva troškove.

Prema proračunima stručnjaka, prag od šest miliona dinara iz 2013. danas bi, korigovan inflacijom, trebalo da iznosi više od 10 miliona dinara, što znači da je realna vrednost postojećeg limita smanjena za skoro 40 odsto.

Advokat Marija Tasić, potpredsednica Saveta za male biznise u oblasti ženskog preduzetništva NALED-a, ističe da je trenutni limit uveden Zakonom o porezu na dohodak građana i da se primenjuje od 2013. godine bez ikakvog usklađivanja. U međuvremenu su, kaže ona, gotovo sve druge fiskalne obaveze – doprinosi, takse, prosečne zarade – rasle u skladu sa inflacijom, dok je ovaj prag ostao zamrznut.

“Ovakva situacija ograničava realan rast malih biznisa koji posluju u paušalnom režimu. Smatramo da bi limit morao biti usklađen s inflacijom, jer u sadašnjim okolnostima postaje prepreka, a ne podsticaj za razvoj preduzetništva“, ocenjuje Tasić u razgovoru za Biznis.rs.

Dodatnu komplikaciju predstavlja i drugi prag od osam miliona dinara, koji označava obavezan ulazak u sistem PDV-a. To, prema njenim rečima, stvara niz administrativnih problema za one koji posluju blizu granica oba limita. Zbog toga bi, smatra Marija Tasić, bilo logično da se prag za paušalce izjednači sa PDV pragom – na osam miliona dinara godišnje, što bi pojednostavilo sistem i bolje pratilo ekonomsku realnost.

Ukoliko preduzetnik pređe limit od šest miliona dinara prelazi u režim vođenja poslovnih knjiga, poznat kao „knjigaš“. To se dešava od 1. jula ako je limit pređen u prvoj polovini godine, ili od 1. januara naredne ako se prekoračenje dogodi kasnije. Važno je da se dodatni porezi ne plaćaju retroaktivno – sve dok se status zvanično ne promeni.

Zanimljivo je da mnogi paušalci greše verujući da se limit umanjuje ako su poslovanje započeli kasnije tokom godine. Međutim, čak i ako radnju otvore u junu, imaju pravo na punih šest miliona dinara prometa do kraja godine.

Limit od osam miliona dinara, koji određuje ulazak u PDV sistem, prati se po principu „kliznog perioda“ od 365 dana i obuhvata samo promet u Srbiji. Paušalci koji rade sa inostranim klijentima tu nemaju brigu, jer promet izvan Srbije nije obuhvaćen ovim ograničenjem.

Preduzetnici mogu i dobrovoljno ući u PDV sistem, što u nekim slučajevima donosi prednosti, poput povraćaja poreza na troškove poslovanja ili oslobađanja PDV-a na izvozne usluge.

Tatjana Marković, poreska savetnica iz agencije PSK, objašnjava da prelazak iz paušalnog u sistem knjigaša nosi brojne izazove.

“Poreski inspektori ponekad donose rešenja koja nisu u skladu sa propisima, što stvara dodatne troškove i konfuziju. Dešava se i da tehničke greške u sistemu ePorezi spreče prelazak na model lične zarade, pa preduzetnici ostanu zarobljeni u nepovoljnom režimu“, kaže Marković za Biznis.rs.

Prema njenim rečima, rok za prelazak na model lične zarade ističe 16. decembra, ali se neretko događa da Poreska uprava ne obradi promenu na vreme.

“U takvim situacijama savetujemo klijentima da zatvore paušalnu radnju i otvore novu kao knjigaši, čime odmah mogu izabrati isplatu lične zarade i izbeći tehničke prepreke“, objašnjava Marković.

Slučajevi u kojima inspektori insistiraju na ulasku u PDV sistem za preduzetnike koji rade s inostranstvom, iako to zakon ne zahteva, dodatno komplikuju situaciju. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se u takvim slučajevima preduzetnici pozovu na Mišljenje Ministarstva finansija, koje jasno definiše šta ulazi u limite.