Ljudi, kapital i održivost – kakva je budućnost srpske građevinske industrije?

Građevinska industrija u Srbiji prolazi kroz dinamične promene – od izazova u zapošljavanju i očuvanju radne snage do pristupa finansiranju i sve strožijih zahteva za održivošću. Upravo zato, Konfindustrija Srbija je, u saradnji sa Media Skills, organizovala konferenciju “Budućnost građevinske industrije: ljudi, kapital i održivost“, u hotelu Falkensteiner na Novom Beogradu, koji je okupio predstavnike projektantskih i građevinskih kompanija, proizvodne industrije, finansijskih institucija i sektorskih organizacija koje oblikuju tržište kako bi diskutovali o novim pravilima igre, iskustvima iz prakse i strateškim pravcima razvoja sektora.

Kako je u izjavi za Biznis.rs rekao Simone Apoloni (Apolloni), potpredsednik Konfindustrije (Confindustria), savetnik za sektor infrastrukture i nekretnina u okviru udruženja i regionalni koordinator za Zapadnu Srbiju, industrija građevine, kao i mnoge druge industrije, suočava se u ovom periodu sa više izazova:

“Jedan je radna snaga, za koju znamo svi da je u manjku u mnogim sektorima, a to je industrija građevine prva prevazišla uvozom radne snage iz inostranstva, i nespecijalizovane i specijalizovane. Još jedan izazov sigurno je kapital. Mnoge firme su angažovane za velike projekte, izazovne projekte, i, naravno, potrebna im je finansijska pomoć i strukturiranje u tom smislu. Firme mogu da dođu do kapitala na više načina. Postoje novi instrumenti, koje su za građevinsku industriju obezbedili i država, i privatni sektor”.

Kao treći izazov istakao je pripremu za karbonske takse iz Evropske unije. Smatra da to može da se prevaziđe kroz standardizaciju i primenu novih tehnologija, kao što je BIM projektovanje, na primer, i korišćenje novih materijala.

“Kada kompanije, kao što su proizvodne, budu radile u zonama i u zgradama koje su sertifikovane, imaće mogućnost da izvoze, na primer, na tržištu Evropske unije bez plaćanja karbonske takse. I to će biti u budućnost vrlo važno”, ističe Apoloni.

Da li građevinski sektor ulazi u period transformacije?

Koliko građevinska industrija utiče na privredu Srbije pokazuje podatak da ona čini sedam odsto BDP-a, što, kako je rekao moderator panela “Budućnost građevinske industrije” Igor Marsenić, izvršni menadžer Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP), nije bilo ni u SFRJ.

Istakao je da se nedovoljno govori o privatnim investicijama, a da Srbija u tom smislu postaje sve kompetitivnija, a sa sagovornicima je tražio odgovor na pitanje – da li građevinski sektor ulazi u period transformacije.

Za dve godine biće potrebni novi projekti

Dragan Dutina, tehnički direktor kompanije Penta Ge.Co. Construction očekuje stagnaciju, odnosno ne očekuje velike promene u naredne dve godine, zahvaljujući velikim projektima za koje je rekao da su – bez presedana.

“EXPO je glavni pokretač građevinske industrije, ali će nam nakon 2027. godine biti potrebni novi projekti. Trenutno su to luksuzni projekti u centru Beograda, ali ono što je primetno je da se industrijska gradnja pomera iz prestonice. Razlozi su cena zemljišta, jeftinija radna snaga i poboljšana infrastruktura”, rekao je Dutina, ističući da je najveći industrijski projekat ove kompanije upravo van glavnog grada – u Nišu.

Smatra da je budućnost u industrijskoj gradnji, ali i da je primetno da se menjaju trendovi u stanogradnji – očekuje se da tih projekata bude malo, ali da budu luksuzni. Naglasio je i da visokogradnja u manjim mestima dobija zamah.

“U budućnosti je potrebno zadržati ove rezultate kroz izuzetne projekte, a to mogu da budu radovi na vodovodu, izgradnji bolnica u manjim mestima, izgradnji infrastrukturnih objekata. To mogu da budu i manje investicije, ali da ih bude u većem broju, uz očekivanje da najviše bude državnih”, smatra Dragan Dutina.

Novi industrijski centri

Formiranje novih industrijskih centara u Srbiji budućnost je koju predviđa Igor Živković, arhitekta kompanije Enerplan Balkan. Navodi da su u našoj zemlji prisutne strane kompanije koje su deo proizvodnje preselile ovde.

“Ovu gradnju će pratiti i stanogradnja, radovi na infrastrukturi, pratećim objektima kao što su škole”, očekuje Živković.

Potreban je veći napor da se obezbede investitori

Nemanja Uzelac, operativni direktor kompanije Konstruktor group, ne očekuje velike promene, ali ističe da je smanjen broj zahteva za ponude u odnosu na 2024. godinu.

“Potreban je veći napor da se obezbede investitori, a tenderska procedura traje duže nego izgradnja objekata. Uzrok male krize je i veliki priliv investitora iz Kine, koji su doveli i svoje izvođače. Srpskim kompanijama je teško da dobiju posao u takvoj konkurenciji”, naveo je.

Dodao je da će u budućnosti biti potrebno mnogo više truda, rada i kvaliteta, što će predstavljati priliku za rast kompanija.

Stabilna situacija u okviru ritejl sektora

Vladimir Veselinović, rukovodilac sektora za finansiranje nekretnina UniCredit banke, istakao je da je banka posvećena projektnom finansiranju komercijalnih i rezidencijalnih objekata, a fokus je na domaćim i stranim investitorima kojima je to primarna delatnost.

“Situacija u okviru ritejl sektora je stabilna, a za sada nema najave većih formata koji će se graditi. Fokus je na manjim ritejl projektima u manjim gradovima”, rekao je Veselinović.

Dodao je da se 80 odsto i više stanova proda u periodu gradnje, kao i da očekuje stabilizaciju cena, dok u luksuznom segment može doći do rasta.

“Izazovi sa kojima se industrija suočava su rast cene materijala, uvoz radne snage i nepredvidivi rokovi, prvenstveno zbog kašnjenja u pribavljanju dozvola”, istakao je Vladimir Veselinović.

Ukrupnjavanje dovodi do profesionalnosti

Izvršni direktor kompanije City Expert Miloš Mitić složio se da su se cene stabilizovale, te da su građani prihvatili kamate od 4,5 do pet odsto, kada je reč o kreditima banaka. Napomenuo je da se tražnja kreće iznad linije nivoa ponude. U naredne tri godine ne očekuje smanjenje aktivnosti, već stabilizaciju.

“Primetno je i da dolazi do ukrupnjavanja investitora, a to dovodi do neophodnog profesionalnog pristupa gradnji od svih učesnika u tom lancu”, istakao je Mitić.

Zelena agenda – iskrenost ili profit?

Poseban segment panela bila je tema zelene agende, za koju je Dragan Dutina rekao da je investitori ne sprovode iskreno. Kako je pojasnio, potrebno je da država ovu oblast reguliše, istakavši da se tema većinom posmatra kroz novac – kao što je sa trenutnom zainteresovanošću investitora za postavljanjem fotoćelija, za koje dobijaju povrat.

Igor Živković naveo je da je Srbija još uvek mlado tržište, te da je potrebno fokusirati se na teme kao što su sertifikati održive gradnje i ESG izveštavanje, ali i da je bitna namera investitora da primeni dalekosežne mere kada se govori o održivosti.

Većini investitora je potrebno objašnjavati zakonske obaveze, potom su tu oni koji rade sve u okviru zakona, ali ne preko toga i u manjini su oni koji iskreno rade na sprovođenju zelene agende, naveo je Nemanja Uzelac. Kao poseban primer naveo je kompaniju Grundfos, koja je za fabriku u Inđiji prva u Srbiji dobila leed gold sertifikat i koja uloženo neće vratiti ni za 50 godina.

“Ali, ovi investitori su toga bili svesni. Važno je stvoriti podsticaj, bolje zakonski urediti, jer trenutno nismo dovoljno atraktivno tržište za takve investicije”, dodao je.

Vladimir Veselinović smatra da su investitori svesni važnosti takvih ulaganja, posebno u ritejl parkovima, šoping centrima, hotelima. Ovo postaje standard za investitore koji se bave komercijalnim objektima i kojima je to primarna delatnost. Prema njegovom mišljenju, to je potrebno poboljšati u stanogradnji, gde su energetski pasoši za objekte trenutno na nivou C i D.

U poslednje vreme sve više se među investitorima govori o energetskim pasošima i primeni zelene agende, jer su i kupci sve više informisani, smatra Miloš Mitić. Dodaje da su povrat novca i lakša prodaja najčešći motivi za primenu ovih standarda, ali da će investitori morati da menjaju način gradnje da bi se prilagodili tržištu.

Kratke prezentacije tokom konferencije imali su i Zejnal Hadžijev (Zeynal Hajiyev), šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji, kao i Frančesko Marseli (Francesco Marcelli) rukovodilac globalnog razvoja kompanije Diasen.

Poseban doprinos dao je i Miodrag Poledica, pomoćnik direktora JP Putevi Srbije, koji je govorio o strateškom razvoju putne infrastrukture:

“JP Putevi Srbije su posvećeni razvoju putne mreže, čiji je cilj da bude bezbedna, pouzdana i da omogući na efikasan način povezivanje kako unutrašnjosti Srbije, tako i Srbije sa kompletnim okruženjem. Dakle, pored kvalitetne putne mreže, bezbednost saobraćaja nam je takođe prioritet i s tim u vezi hiljade i hiljade kilometara planiramo da gradimo u narednom periodu. Putevi Srbije biće pouzdan partner svim građevinskim i putarskim firmama koje žele da grade u Srbiji”.

Nakon konferencije održan je i masterklas za poslovne lidere pod nazivom „Strateška komunikacija u medijima“, gde su učesnici imali priliku da steknu konkretna znanja iz oblasti javnog nastupa, upravljanja reputacijom i komunikacije sa ključnim stejkholderima.