Loše godine za proizvodnju i preradu krompira u Srbiji – konstantan pad dobiti proizvođača

Teško je zamisliti trpezu bez njega – kuvan, pržen, pečen, u vidu čipsa ili pirea, krompir je postao nezamenljiv u kuhinjama širom sveta. Danas se krompir gaji u čak 159 zemalja, a planeta broji oko 5.000 različitih sorti.

Uprkos tome što je krompir na prvi pogled skromna kultura, brojke govore drugačije: u poslednjih pola veka površine pod ovom kulturom su se drastično povećale, pa se sada na globalnom nivou gaji na oko 20 miliona hektara. Godišnje se proizvede više od 370 miliona tona krompira, što ga čini petim po količini proizvedenim poljoprivrednim proizvodom na svetu – odmah iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.

Kina, Indija, Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države prednjače kao najveći svetski proizvođači krompira. Međutim, pravi centri prerade nalaze se u Evropi. Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija pretvaraju krompir u pomfrit, čips i skrob. Evropski standard i tehnologija prerade su na najvišem nivou, što im obezbeđuje dominaciju u prehrambenoj industriji.

Krompir se u Srbiji gaji na oko 20.000 hektara, sa prosečnim prinosom od 15 do 17 tona po hektaru. Ipak, najbolji proizvođači postižu i do 60 tona po hektaru, što pokazuje da postoji potencijal – ali i potreba za većom podrškom proizvodnji i ulaganjima.

Vrhunac proizvodnje kod nas je zabeležen 1974. godine kada je proizvedeno čak 1.148.680 tona krompira. Značajan korak ka modernizaciji proizvodnje bio je osnivanje Zavoda za krompir u Guči 1954. godine. Tamo je, zahvaljujući dugogodišnjem selekcionom radu, nastalo nekoliko domaćih sorti kao što su Dragačevka i Jelica 1975, Univerzal 1994. i Hibrid 8614 1997. godine. Poslednjih godina posebno je interesantan povratak stare sorte Dragačevski mesečar, koja je posle procesa „ozdravljivanja“ ponovo uvrštena u zvaničnu sortnu listu Srbije.

Srbija je, prema rečima agroanalitičara, nekada bila zemlja krompira, dok je danas postala veoma zavisna od uvoza. Samo na godišnjem nivou u Srbiju se uveze od 12.000 do 15.000 tona pomfrita.

Važno je napomenuti da selekcioni proces kod krompira traje između 12 i 13 godina, što samo potvrđuje koliko truda i vremena je potrebno za dobijanje jedne nove sorte otporne na bolesti i prilagođene uslovima gajenja.

Ulaganje u proizvodnju krompira je skupo – minimalna investicija iznosi 5.000 evra po hektaru. Međutim, lošim čuvanjem, odnosno neadekvatnim skladištenjem, “ispari” više od 70.000-80.000 tona krompira koji dehidrira i postane neuslovan, odnosno ne može da se koristi za dalju preradu.

Kada je reč o čipsu, on je počeo da se proizvodi 1971. godine u Čačku, u fabrici Chips Way. Pravi industrijski zamah počinje 1995. godine izgradnjom fabrike Marbo Produkt u Magliću, danas članice korporacije PepsiCo.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupno 18 preduzeća u Srbiji posluje u okviru delatnosti prerade i konzervisanja krompira.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti prerade i konzervisanja krompira u 2023. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
TANJA GAVRILOVIĆ PR MG	74.864.000	1.785.000
NAŠ ATAR	22.482.000	1.740.000
PET FRIES DOO KAĆ	26.272.000	233.000,00
JANEZ-COOP DOO	1.514.000	216.000,00
*svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Proizvođače godinama unazad muče visoki troškovi energenata i đubriva, ali i nedostatak kvalitetnog semena. Lošu situaciju potvrđuju i finansijski podaci. Cela delatnost nalazi se u konstantnom padu dobiti, koja je u 2023. otišla u minus od 11.465.000 dinara.

Uprkos problemima, nekoliko firmi koje se bave preradom i konzervisanjem krompira i dalje odlično posluje.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je prvo mesto na listi najuspešnijih zauzela preduzetnica Tanja Gavrilović iz Guče sa rezultatom od 1.785.000 dinara dobiti u 2023. godini. Sličan rezultat ovo mikro preduzeće ostvarilo je i u 2022. kada je dobit iznosila 2.029.000 dinara.

Zemljoradnička zadruga Naš atar iz Sombora našla se na drugom mestu liste sa takođe milionskim iznosom dobiti u 2023. godini od 1.740.000 dinara.

Porodična kompanija Pet fries iz Kaća, osvojila je treće mesto liste najuspešnijih rezultatom od 233.000 dinara dobiti.

“U mestu u kom živimo pokrenuli smo ideju, posejali svoj krompir, uzgajali ga, zapošljavali lokalne stanovnike i trudili se da održimo ideju porodične kompanije. Naša industrijska hala je opremljena savremenom automatizovanom linijom za proizvodnju smrznutog pomfrita, kao i profesionalnim prostranim hladnjačama za odlaganje finalnog proizvoda. Kako bismo dobili jedinstveni ukus koji nas izdvaja od ostalih, krompir u procesu proizvodnje prolazi kroz više faza, gde na kraju dobijemo polugotov proizvod”, navodi se u zvaničnom predstavljanju kompanije Pet fries iz Kaća.