Male penzije primoravaju najstarije građane na dodatni rad, najčešće na crno

Konstantan odlazak mladih ljudi, uglavnom u zemlje EU koje im nude veće plate, ima veliki uticaj na tržište rada u Srbiji. Zbog nedostatka radne snage, ali i malih penzija, veliki broj penzionera nastavlja da radi iako je zvanično stekao uslove za penzionisanje.

Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, procenjuje se da je čak 42.000 penzionera, odnosno oko 2,5 odsto, i dalje radno angažovano.

Predsednik Sindikata penzionera Nezavisnost Miloš Grabundžija smatra da je pravi broj penzionera koji rade daleko veći od zvaničnih procena, jer mnogi stariji građani rade na crno ili su angažovani preko ugovora van radnog odnosa, kao što su privremeni i povremeni poslovi.

“Među penzionerima koji i dalje rade najviše je bivših vojnika ili policajaca koji su stekli beneficirani radni staž i ranije otišli u penziju, pa su u godinama kada su još uvek radno sposobni. Takvi ljudi uglavnom rade  honorarno”, navodi Grabundžija.

Razlozi za angažovanje penzionera su razni. Najčešće stariji građani odlučuju da rade da bi nadomestili male penzije, ali ima i onih koji su zbog svog radnog iskustva teško zamenljivi mlađim kadrom.

“Zbog nedostatka radne snage penzioneri rade kao poštari, lekari, razne druge institucije ih zovu jer nemaju dovoljno ljudi. Mladi uglavnom idu tamo gde mogu više da zarade”, ističe Grabundžija.

Naš sagovornik naglašava da čak više od 360.000 penzionera ima penziju manju od 15.000 dinara, a blizu milion njih ima naknadu manju od prosečne penzije.

“To je armija ljudi koji moraju da rade jer nemaju da prežive. Međutim, ima i onih koji su još uvek radno sposobni, zdravi, imaju dovoljno znanja i iskustva da mogu da rade”, smatra predsednik Sindikata penzionera Nezavisnost.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković takođe smatra da oni koji su penziju stekli na osnovu beneficiranog radnog staža najčešće nastavljaju sa poslom i nakon penzionisanja.

“Osim onih koji su radili u vojsci i policiji, penzioneri rade kako zbog želje da povećaju kućni budžet, tako i zbog potrebe privrede da zapošljava penzionere. Nedostatak kvalitetnih i obučenih radnika među mladima prouzrokuje to da poslodavci posežu za starijom radnom snagom”, navodi Atanacković.

On takođe smatra da je broj od 42.000 zaposlenih penzionera mali, i da su realni brojevi daleko veći.

“Zbog nedostatka profesionalnih vozača već veliki broj penzionera radi na tim radnim mestima. Ali, ne znam koliko je to dobro za tržište rada, da penzionisani vozači u dubokim godinama i dalje upravljaju vozilima”, kaže Nebojša Atanacković.

Naš sagovornik ocenjuje da će zbog sve većeg odliva radne snage i malih penzija trend zapošljavanja penzionera dugo potrajati.

“Mi se sad, nažalost, nalazimo u situaciji da uvozimo radnu snagu i da zapošljavamo penzionere jer nema dovoljno mladog kadra. Taj trend se neće skoro promeniti, jer imamo veliku migraciju radne snage”, zaključuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Radnim anagažovanjem može se povećati iznos penzije

U slučaju da penzioneri rade duže od godinu dana mogu da predaju zahtev za novi povoljniji obračun iznosa penzije.

Iz PIO Fonda kažu da, bez obzira na to što su stekli pravo na penziju, građani koji nastavljaju da rade u obavezi su da plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

To znači da se i za sve te nove periode rada, po bilo kom osnovu, navršava staž osiguranja koji nije uzet u obzir pri ostvarivanju prava na penziju. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju daje mogućnost da se penzija ponovo odredi po prestanku osiguranja, u slučaju da je to novo osiguranje trajalo najmanje godinu dana.

Ova mogućnost dostupna je samo korisnicima prava na starosnu penziju. Pri određivanju novog iznosa penzije korisniku će se isplaćivati povoljniji iznos.