Malim proizvođačima parketa nedostaje kvalitetna radna snaga

Parket zauzima značajno mesto u opremanju prostora – stambenih i poslovnih – zbog svog kvaliteta i roka trajanja, ukoliko se održava na pravi način.

Cena najjeftinijeg parketa kreće se oko 16-17 evra po kvadratu, srednja klasa je oko 22 evra, a najkvalitetniji ide i do 30 evra, i ove cifre proteklih godina rastu.

Proizvodnjom parketa u Srbiji, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, bavi se 17 preduzeća, a ukupni ostvareni prihodi svih registrovanih firmi u ovoj delatnosti iznosili su u 2024. godini više od 1,1 milijarde dinara (1.103.464.000). Ovaj parametar je uvećan u odnosu na 2023. kada su prihodi bili 925,93 miliona dinara.

S druge strane, ukupna dobit je u odnosu na godinu dana ranije pala, te je u 2024. iznosila 30.363.000 dinara, dok je u 2023. bila na nivou od 52,4 miliona dinara.

Vladimir Petrović, direktor firme Vargo iz Požarevca, kaže za Biznis.rs da su oni kao porodična firma napravili mali zaokret u strategiji kada su se pre nešto više od 15 godina preusmerili na završnu obradu drveta i sečenje parketa, jer je bilo sve manje radne snage sa znanjem i iskustvom koje bi odgovaralo njihovim zahtevima u proizvodnji.

Top 5 preduzeća u delatnosti proizvodnja parketa
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
TARA DOO BEOGRAD	845.575.000	42.001.000
NELA ERIĆ PR DECK ART	42.244.000	5.104.000
DOO INTER WOOD PLUS JAGODINA	43.846.000	844.000
PRIVREDNO DRUŠTVO VARGO DOO POŽAREVAC	3.109.000	9.000
Lamar Flooring doo Beograd-Savski Venac	27.963.000	7.000
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

„Poslednjih pet-šest godina radimo obradu iverice, sečenje drveta i parketa, nemamo klasičnu proizvodnju. Uslužno sečemo pojedine elemente (na primer, za nameštaj). Probali smo sa mozaik parketima, ali problem radne snage je u našem slučaju evidentan. U ovom poslu tehnološko znanje je najbitnije, jer podrazumeva duboko razumevanje svih karakteristika različitih vrsta drveta, iverice, zatim završne obrade, lakova, ulja, i zbog toga je vrlo važan kvalitetan radnik“, kaže naš sagovornik.   

Petrović ukazuje da je potrebna edukacija radnika. Zaposleni moraju da budu školovani i da imaju znanje, ili da prvo odrade praksu, odnosno nauče sve što je potrebno kako bi posao obavljali profesionalno i – što je najvažnije – bezbedno.

„Ne može za mesec dana da se nauči posao. Ako radnik nema školu iz oblasti drvno-prerađivačke industrije, potrebna je obuka od tri do četiri meseca, pogotovo na starim mašinama. Zbog toga imamo problem sa radnom snagom – oni žele da ubrzaju obuku, a to nije dobro jer mogu da nastanu razne povrede na radu i veći problemi. Postoji škola u Kučevu u našem kraju, ali svi oni koji nauče zanat odlaze u velike gradove ili inostranstvo, zbog čega se mi okrećemo novim tehnologijama“, ističe direktor firme Vargo.  

Veliki proizvođači dobro posluju, tvrdi Vladimir Petrović, jer imaju kvalitetnu radnu snagu, dok su mali prinuđeni da pronalaze druga rešenja.

„Ideja je da naredne godine apliciramo za međunarodna sredstva, odnosno da učestvujemo na konkursima/programima da bismo kupili automatizovane mašine koje bi nam olakšale posao“, kaže Petrović.

On tvrdi da je za održavanje parketa najbolja obična voda.

„Parket se blago pređe vlažnom krpom i na taj način lak i ostali elementi mogu duže da se održe, a hemija može da ga ugrozi. Smanjuje mu se vek trajanja čak za 50 odsto. Samo održavanjem vodom parket zadržava kvalitet deset do 12 godina, naravno ako nije fizički oštećen“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da su do ovih podataka došli nakon 15 godina istraživanja i anketiranja korisnika.

Na listi najuspešnijih preduzeća iz ove delatnosti na prvom mestu nalazi se Tara d.o.o. iz Beograda koja je u 2024. ostvarila dobit od 42.001.000 dinara, što je bolji rezultat u odnosu na godinu dana ranije kada je bila u plusu od 36.680.000 dinara.

Drugu poziciju zauzelo je preduzeće Deck Art iz Vrbasa čija je dobit iznosila 5.104.000 dinara, što je skoro tri puta manje u odnosu na 2023. kada je iznosila 14,45 miliona dinara.

Na trećem mestu je Inter Wood Plus iz Jagodine koji je 2024. završio sa dobiti od 844.000 dinara, što je znatno manje u odnosu na godinu pre kada je ona iznosila 8,29 miliona dinara.