Manjak ulaganja u zdravstvo, prosvetu i komunalnu infrastrukturu – posebna kritika za agrarnu politiku

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Blagoje Paunović ocenio je na drugom panelu ovogodišnjeg Kopaonik Biznis Foruma da je Srbija u prethodnoj dekadi ostvarila solidan i izbalansiran privredni rast u čemu je značajnu ulogu imala država.

„Došlo je do velikog rasta investicija, ali rezultati u celini posmatrano nisu tako dobri. Glavni nedostatak jeste neadekvatna struktura investicija – imamo veliko učešće u nekoliko sektora, a to su saobraćaj, infrastruktura i brze saobraćajnice. Zaostajanje i mala ulaganja beleže zdravstvo, prosveta, lokalni putevi i komunalna infrastruktura“, rekao je Paunović.

On je dodao da se jedan od nedostataka dosadašnjih investicija odnosio i na probijanje rokova.

„Investicije su bile privučene jeftinom radnom snagom, a danas se stopa nezaposlenosti prepolovila, dok su se zarade povećale“, rekao je Paunović.

Takođe je napomenuo i da država nikada više nije ulagala u poljoprivredu, ali da to nije dalo velike rezultate.

„Takve brojke su posledica velikih fluktuacija u agrarnoj politici, koju odlikuje visok stepen neizvesnosti i promenljivosti“, rekao je Paunović.

Na panelu „Srpska ekonomija u fokusu: trendovi, rizici i mogućnosti“ otvorena su ključna pitanja dugoročnog rasta Srbije, kvaliteta ekonomskih politika i stvarnog uticaja BDP-a na životni standard građana.

Učesnici diskusije bili su, uz Blagoja Paunovića, i bivši predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović i stalni predstavnik MMF-a za Srbiju Lev Ratnovski. Oni su istakli da Srbija već duži niz godina ne ostvaruje konvergenciju ka razvijenijim zemljama Centralne i Istočne Evrope, uprkos periodima makroekonomske stabilnosti i snažnih javnih investicija.

U prethodnoj deceniji Srbija je beležila prosečan rast od tri do četiri odsto godišnje, što se može oceniti kao solidan, ali nedovoljan rezultat za ozbiljno sustizanje razvijenijih ekonomija. U poređenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, razlika u dinamici rasta nije bila dovoljna da omogući brže približavanje proseku Evropske unije.

Od globalne finansijske krize 2008. godine, a posebno od 2012. naovamo, Srbija nije ostvarila tempo rasta koji bi obezbedio značajniju konvergenciju.

Kako je istakao moderator panela, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS Dejan Šoškić, jedno od otvorenih pitanja jeste i realna aprecijacija dinara u uslovima slabog rasta produktivnosti rada – da li je takav model održiv i da li zahteva reviziju ekonomske strategije?

Slabe institucije i problemi sa korupcijom

Panel je otvorio i širu dilemu: koliko se rast BDP-a preliva u blagostanje građana. Još jednom je zaključeno da u strukturi srpske privrede dominiraju strane direktne investicije, dok su domaće relativno slabe. „Ukoliko se značajan deo profita iznosi iz zemlje, efekat na domaće rezidente je ograničen. Istovremeno, Srbija se suočava sa slabim institucionalnim ocenama i problemima u oblasti korupcije, što dodatno utiče na kvalitet rasta“, istaknuto je.

Javne investicije su u prethodnim godinama značajno povećane – sa oko 2,5 odsto BDP-a na gotovo sedam procenata. Ipak, panelisti su ukazali na nekoliko problema, među kojima se ističu – koncentracija investicija u saobraćajnu infrastrukturu, nedovoljna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i komunalnu infrastrukturu, rast troškova održavanja infrastrukture, kao i korišćenje posebnih zakona i ubrzanih procedura koje smanjuju transparentnost.

Iako je obim investicija impresivan, njihov razvojni efekat ocenjen je kao – „ispod očekivanja“.

Strane direktne investicije (SDI) porasle su sa oko tri odsto BDP-a 2014. godine na 7,4 odsto BDP-a u periodu rekordnih priliva. Međutim, od 2024. godine dolazi do slabljenja tog trenda, a u 2025. godini učešće SDI spušta se na oko tri odsto BDP-a.

Razlozi su višestruki: globalno usporavanje investicionog ciklusa, geopolitičke tenzije, iscrpljivanje modela zasnovanog na jeftinoj radnoj snazi, i strukturne slabosti domaće privrede.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je da je privredni rast Srbije od dva odsto u 2025. posledica unutrašnjih i spoljnih neizveznosti i istakao da se očekuje ubrzanje rasta u ovoj i narednoj godini, i to kroz javne investicije i prihode od turizma tokom izložbe Expo 2027, a uz pretpostavku stabilizacije po pitanju Naftne industrije Srbije.

„Nizak javni dug i kontrolisani deficit dodatno su ojačani tokom poslednje decenije i to predstavlja značajno dostignuće vlasti. Poreska uprava Srbije ubrzava zapošljavanje i uvodi digitalna rešenja, što predstavlja napredak“, rekao je Ratnovski.

Minimalan rast poljoprivrede

Posebno kritički ton na panelu odnosio se na agrarnu politiku. Navedeno je da su subvencije u prethodnim godinama značajno povećane i danas čine oko polovine ukupnih podsticaja. Ipak, poljoprivreda gotovo da nije ostvarila rast.

Uporedni podaci pokazuju da je u periodu 2010-2024. poljoprivreda beležila minimalan rast, dok je ostatak privrede rastao znatno brže. U zemljama Centralne i Istočne Evrope poljoprivreda je takođe rasla sporije od ostatka ekonomije, ali je ipak ostvarila dvocifren rast.

Problem domaće agrarne politike identifikovan je u čestim promenama pravila i kriterijuma, izmenama podsticaja tokom proizvodnog ciklusa, kašnjenju isplata subvencija i niskoj predvidivosti agrarnog budžeta. Takav okvir stvara visok nivo neizvesnosti za proizvođače i otežava dugoročno planiranje.

Glavna poruka panela bila je da makroekonomska stabilnost sama po sebi nije dovoljna. Srbija se suočava sa slabim rastom produktivnosti, nedovoljnom domaćom privatnom inicijativom, problemima u kvalitetu javne potrošnje i institucionalnim slabostima. Bez reformi koje bi podstakle produktivnost, unapredile institucije i povećale predvidivost ekonomskih politika, Srbija će teško ostvariti bržu konvergenciju ka razvijenim evropskim ekonomijama.