Mašinska industrija – od nekadašnjih giganata do izdržljivih malih preduzeća 

Mašinska industrija u nekadašnjoj Jugoslaviji predstavljala je važan sektor privrede. Veliki industrijski sistemi poput IMT-a (Industrija mašina i traktora), IMR-a (Industrija motora Rakovica), TAM-a (Tovarna avtomobilov Maribor), Prve petoletke i Končara zapošljavali su desetine hiljade radnika i izvozile svoje proizvode širom sveta.

Primera radi, samo Industrija mašina i traktora (IMT) između 1955. i 2015. godine proizvela je 780.000 tratktora, a Prva petoletka je u najboljim godina zapošljavala više radnika, nego što je Trstenik imao stanovnika.

Posle 1990. godine ovi veliki industrijski sistemi suočili su se sa gubitkom tržišta, tranzicijom i privatizacijom. Većina je završila u stečaju ili značajno smanjila kapacitete.

Nova industrija – manja, ali tehnološki naprednija

Danas se mašinska industrija u regionu ponovo razvija, ali na drugačiji način. Gigante koji su zapošljavali hiljade ljudi, zamenio je veliki broj malih i srednjih preduzeća u delatnosti mašinske obrade metala. Umesto „teške mehanizacije“ koja je obuhvatala robustne mašine i sistem sada je fokus na preciznim komponentama uz obaveznu obradu na CNC mašinama. CNC mašine su se koristile i u bivšoj Jugoslaviji, a zbog sankcija i krize 90-ih uvoz i upotreba su stagnirali.

Iznenađuje podatak da je u Srbiji u 2024. godini bilo registrovano više od 5.000 preduzeća u delatnosti mašinske obrade metala, iako je svega 1.157 preduzeća poslovalo u plusu, prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuće CompanyWall. Ova delatnost na kraju 2024. zapošljavala je ukupno 13.918 ljudi.

Ako uzmemo u obzir da veliki deo naše privrede čine mikro i mala preduzeća, koja imaju znatno slabije finansijske kapacitete i veću osetljivost na promene na tržištu, statistika je očekivana. Drugi razlog je što mašinska industrija ne spada u sektore koji generišu najveći deo ukupnog profita u privredi za razliku od građevine, trgovine, prerađivačke industrije itd.

Cela delatnost beleži konstantan rast prihoda iz godine u godinu. Zbirni prihodi za sve firme iz ove delatnosti koje su predale godišnje finansijske izveštaje u 2024. iznosili su 210,5 milijardi dinara, što predstavlja rast od 7,45 odsto u odnosu na 195,9 milijardi godinu dana ranije.

U odnosu na 2021. godinu, recimo, rast prihoda predstavlja čak 37,46 odsto.

S druge strane, brine to što zbirna dobit ovih preduzeća i dalje ne može da dostigne rezultate iz 2021. godine, kada je iznosila 4,21 milijardu dinara. Ona se u poslednje tri godine kretala u rasponu od 2,87 do 2,93 milijarde dinara.

Ipak, treba postaviti pitanje da li Srbija može postati novi industrijski centar u ovom delu Evrope?

Mnoge fabrike u Srbiji rade kao dobavljači za strane kompanije, što donosi zaposlenost i izvoz.

„Cena, s druge strane, mora biti prilagođena domaćem tržištu – ne može biti švajcarska – da bi bila konkurentna i prihvatljiva. Podrazumeva se da kvalitet ostaje nepromenjen, jer određene delove isporučujemo više puta godišnje i oni uvek moraju ispuniti dogovorene standarde“, kaže Nebojša Pavićević iz firme Janus Team iz Kaća.

Pavićević je nakon dugog radnog staža u Jugoalatu nastavio da se bavi mašinskom obradom metala u okviru sopstvene kompanije, za strane klijente kao što su Stadler i Trunz.

„Mi smo firma koja postepeno napreduje, stepenik po stepenik, priroda posla je takva da ne može da se dođe do velike količine novca kako bi napravili veće investicije. Jedino na šta možemo da se oslonimo su banke, eventualno sporadično neke subvencije, zbog čega se nismo upuštali u veće investicije“, objašnjava Pavićević iz Janus Teama.

Mašinska industrija se suočava i sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, naročito mašinskih inženjera, tehničara i kvalifikovanih radnika u proizvodnji. Migracija stručnog kadra i nedovoljno interesovanje mladih za tehničke profesije dodatno otežavaju razvoj ovog sektora.

Znanje i kadar koji su potekli iz velikih državnih industrijskih centara svakako da još uvek održava ovu delatnost, ali, nažalost, dobri rezultat odraz su znanja i uloženog napora pojedinaca, a ne organizovanog delovanja.

Uprkos tim izazovima, mašinska industrija i dalje ima značajan potencijal za razvoj zahvaljujući postojećoj industrijskoj tradiciji i rastu izvoza industrijskih proizvoda. Dalji napredak ovog sektora u velikoj meri zavisiće od povećanja investicija u tehnologiju i jačanja domaćih proizvodnih kapaciteta.