Masovna WhatsApp prevara u Srbiji, banke navode da su se mnogi „upecali“

Banke u Srbiji ovih dana intenzivno upozoravaju svoje klijente na prevare u kojima napadači nakon kompromitacije tuđeg mobilnog telefona ili WhatsApp naloga šalju poruke osobama iz kontakt liste i traže hitnu uplatu na broj računa koji dostavljaju u poruci.

Poruka dolazi sa poznatog broja i može delovati uverljivo zbog postojanja prethodne prepiske sa tim kontaktom.

Prepoznaje se po tome što u poruci postoji naglašena hitnost, pritisak ili izgovor da ne mogu da pričaju zbog na primer pokvarenog mikrofona, traži se uplata na račun koji dostavljaju u poruci i insistira na komunikaciji isključivo porukama i izbegavanje poziva ili video poziva.

Kako Biznis.rs saznaje u jednoj od najvećih banaka u Srbiji, banke su se angažovale da upozore svoje klijente jer je primećen veliki odliv sredstava sa računa, što znači da su se mnogi korisnici “upecali” na ove poruke. Iako banke nisu direktno ugrožene, njihovi klijenti jesu.

Zbog toga u porukama upozorenja savetuju klijente da ne šalju novac na osnovu jedne poruke, čak i ako dolazi sa poznatog broja, i da obavezno provere identitet osobe pozivom na ranije poznat broj ili video pozivom i potvrde detalje uplate sa osobom za koju verujete da traži pomoć kroz drugi kanal komunikacije.

Ukoliko je do uplate već došlo, banke su pozvale svoje korisnike da se odmah jave radi moguće blokade transakcije.

Kako je prevara organizovana?

Raiffeisen banka objavila je da trenutno aktuelne prevare putem WhatsAppa dolaze preko fiktivne molbe za glasanje ili za pozajmicu. Prevara se bazira na porukama koje primaoca pozivaju na glasanje u okviru fiktivnog takmičenja, nakon čega sledi neovlašćeno slanje poruka osobama iz WhatsApp kontakt liste korisnika. Takođe, prevarne poruke mogu da sadrže molbu za pozajmicu, pri čemu se broj računa za uplatu takođe dostavlja u poruci.

U nekoliko koraka onaj ko je kliknuo na link i postao učesnik u glasanju prolazi kroz proces registracije, pri čemu u poslednjem koraku, kako zapravo i piše tom prilikom, autorizuje drugi uređaj tako što ga korisnik povezuje sa svojim WhatsApp nalogom.

Nakon davanja autorizacije drugom uređaju prevaranti preuzimaju kontrolu nad WhatsApp nalogom i ubrzo stvarnom vlasniku naloga onemogućavaju pristup aplikaciji na njegovom uređaju. Prilikom pokušaja pristupa WhatsApp aplikaciji, korisnik dobija poruku o grešci. Nakon preuzimanja naloga, prevaranti svim WhatsApp kontaktima šalju poruke koje mogu biti dvojake.

U nekim slučajevima, kontaktima kompromitovanog naloga će biti poslate poruke koje ih pozivaju na fiktivno glasanje, čime se širi mreža potencijalnih žrtava.

U drugim slučajevima kontaktima kompromitovanog naloga će biti poslate poruke kojima se primalac poziva da uplati određeni iznos kao pozajmicu. S obzirom na to da je takva poruka primljena od poznatog kontakta, primalac može odlučiti da postupi u skladu sa molbom prijatelja, navodi se iz Raiffeisen banke.

NBS: Sredstva se mogu blokirati

O ovim prevarnim radnjama saznanja ima i Narodna banka Srbije (NBS) iz koje za Biznis.rs kažu da će u narednom periodu insistirati na tome da banke razmenjuju i ukrštaju podatke o računima i licima čiji se računi koriste za prevarne aktivnosti, kako bi se sprečilo da se bankarska infrastruktura koristi za takve aktivnosti.

NBS podseća da je dopunama Zakona o platnim uslugama omogućila bankama da se sredstva koja se zateknu na računima takozvanih mula, na čijim se računima drži i dalje prenosi ukraden novac, blokiraju, kako bi se omogućio povraćaj tog novca žrtvama. Sve bez vođenja dugotrajnog krivičnog i parničnog postupka, pri čemu najveći broj žrtava zapravo u tim postupcima nikad ne bi ni bio obeštećen.

Kako dodaju, ova zakonska rešenja su značajno ispred EU i tamo se tek razmatraju kao buduća opcija.

Iz NBS navode da su trenutno najopasniji oblici prevara zbog kojih građani nekada ostaju bez celokupne svoje ušteđevine investicione prevare u kojima se građanima obećava laka zarada, a najčešće žrtve su starije osobe.

“Pitanje odakle potiču i ko ih organizuje nije za NBS, nego za policiju i tužilaštvo”.

Tokom prošle godine uveden je, kažu iz centralne banke, novi sistem izveštavanja upravo o prevarnim transakcijama sa detaljima o vrstama prevara, iznosu i broju korisnika i ti podaci će biti raspoloživi u drugoj polovini godine.

Što se tiče banaka, u skladu sa propisima koje donosi NBS aktivno se unapređuju softverski alati koji treba da prepoznaju sumnjive transakcije korisnika, kako bi korisnici bili upozoreni. Međutim, i pored toga naša i uporedna iskustva govore da su korisnici pod takvim dejstvom prevaranata da i kada bivaju upozoreni od strane banke ili prijatelja i dalje odbijaju da posumnjaju u bajkovita obećanja, poručuju iz centralne banke.

“Građani, pre svega, mogu da se zaštite tako što neće otvarati razne besmislene oglase na društvenim mrežama i što će pokazati sumnju u pogledu takvih oglasa. Кada je reč o fišing SMS, WhatsApp, porukama i slično važi isto. Treba obratiti pažnju pre svega na stil koji se koristi, te da li bi od tog kontakta očekivali takvu neku poruku. Ako se čak i ode na takav link, onda nikako ne ostavljati svoje podatke, posebno ne bilo koje šifre, podatke za logovanje na aplikaciju banke, podatke o platnim karticama i slično”, apeluju iz NBS.