MAT: Industrija ključni izvor rasta u prvih sedam meseci

Realni BDP Srbije u periodu januar-jul 2025. međugodišnje je uvećan za oko 2,2 odsto, što je za oko dva procentna poena lošiji rezultat u odnosu na isti period prethodne godine.

Ključni izvor rasta u prvih sedam meseci ove godine je sektor industrije, a njen pozitivan učinak je sve izraženiji, navedeno je u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Kako se pojašnjava, fizički obim industrijske proizvodnje u julu je bio veći za 5,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Proizvodnja je uvećana u 17 oblasti koje čine 81 odsto ukupne industrijske proizvodnje.

“Automobilski sektor se izdvaja kao ključni generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza. S druge strane, najveći negativan doprinos potekao je od sektora građevinarstva, a u odnosu na isti period prošle godine zabeležen je umereni rast dodate vrednosti u sektoru trgovine i u sektoru saobraćaja“, ističe se.

Tokom prethodnih sedam meseci vrednost robnog izvoza stabilno raste. Pokrivenost uvoza izvozom je veća nego prošle godine – u periodu maj-jul ove godine vrednost ovog koeficijenta je dodatno popravljena na 81,3 odsto (prošle godine 76,9 odsto), da bi u junu bio dostignut i istorijski maksimum od 86,8 odsto.

“U periodu od početka godine, u budžetu Republike ostvaren je deficit od 22,9 milijardi dinara, što je za 93,7 milijardi lošiji fiskalni rezultat u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ali i za 118,8 milijardi bolje od budžetskog plana za ovaj period”, navodi MAT.

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo, u periodu januar-jun 2025. godine iznosio je 941,5 miliona evra – za 1,34 milijardu evra ili 58,7 odsto manje.

Priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u periodu januar-jun 2025. godine iznosio je 1,53 milijarde evra – za 1,06 milijardi evra ili 40,8 odsto manje. Takođe, u istom periodu zabeležen je značajan odliv po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo u iznosu od 594,1 milion evra (za 279,4 miliona evra ili za 88,8 odsto više).

Zabeleženo je smanjenje deviznih rezervi u iznosu od 1,7 milijardi evra, dok je u periodu januar-jun 2024. godine zabeleženo povećanje u iznosu od 1.976,4 miliona evra.

“Ovo smanjenje je, pre svega, rezultat neto razduženja države na ime deviznih kredita, kao i intervencija Narodne banke Srbije (NBS) neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu. Od početka 2025. godine NBS je neto prodala 400 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru”, navodi MAT.

Polovina zaposlenih ostvarila zaradu do 83.525 dinara

Prosečna bruto zarada obračunata za jun 2025. godine iznosila je 147.947 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 107.075 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada u junu 2025. godine nominalno je uvećana za 11,8 odsto, a realno za 6,9 odsto. U prvih šest meseci 2025. međugodišnji rast neto zarade iznosio je 11 odsto nominalno, odnosno 6,4 odsto realno.

Medijalna neto zarada za jun 2025. godine iznosila je 83.525 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

“Visok nominalni rast zarada potiče od primanja zaposlenih van javnog sektora. Kako broj zaposlenih u privatnom sektoru raste njegova dominacija je sve izraženija i u masi isplaćenih neto zarada, što je za ekonomiju, a posebno fiskalnu stabilnost, povoljno i podsticajno”, navedeno je u časopisu.

Mesečna inflacija u julu manja nego u junu, veća međugodišnja

Inflacija je u junu značajno povećana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. Sa druge strane, u julu je inflacija smanjena na mesečnom, ali istovremeno dodatno povećana na međugodišnjem nivou, navodi MAT.

U junu i julu je registrovana mesečna inflacija od 0,9 odsto i 0,6 odsto, te međugodišnja inflacija od 4,6 i 4,9 odsto.

Najveći doprinos mesečnoj inflaciji u junu dalo je povećanje cena voća, svinjskog mesa i goriva i maziva za putničke automobile. U julu se takođe ističe povećanje cene voća, dizel goriva, svinjskog i junećeg mesa.
Kada je reč o međugodišnjoj inflaciji, u oba meseca se posebno ističe rast cena voća, kafe, povrća, duvana, čokolade, hleba i žitarica.

Srbija je u junu imala i veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju od samo dve članice unije – Rumunije (5,8 odsto u junu i 6,6 odsto u julu) i Estonije (5,2 odsto u junu i 5,6 odsto u julu).

Međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, u Srbiji iznosila 4,7 odsto u junu i pet odsto u julu, a u Evropskoj uniji 2,3 odsto u junu i 2,4 odsto u julu, odnosno u evrozoni dva odsto u oba posmatrana meseca 2025. godine.

“Razlike u međugodišnjem rastu cena u junu i julu 2025. između Srbije sa jedne strane, i Evropske unije i evrozone sa druge strane, uočljive su kod svih grupa proizvoda, a posebno su izražene u grupi neenergetskih industrijskih proizvoda i kod hrane, alkohola i duvana, pri čemu je u Srbiji registrovan značajno veći međugodišnji rast cena navedenih grupa proizvoda”, navodi MAT.