MAT: Izgledi za rast industrije u 2026. ako se kriza oko NIS-a završi do aprila

Kriza sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) sve izrazitije potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog  sektora i šire industrije, a zbog dodatnog pogoršanja u četvrtom tromesečju autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) revidirali su godišnje projekcije rasta ukupne industrije koja će usporiti na oko jedan odsto, dok za prerađivački sektor predviđaju usporavanje na 1,2 odsto.

Industrijska proizvodnja je u novembru 2025. godine bila za 3,4 odsto manja u odnosu na isti mesec  prethodne godine. U novembru je, kao i u oktobru, međugodišnji rast registrovan samo u rudarstvu od 2,3 odsto, dok je proizvodnja u prerađivačkoj industriji zabeležila pad od 3,8 odsto, a sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad od 4,4 odsto.

Proizvodnja je uvećana u osam od 29 oblasti koje čine 34 odsto ukupne industrijske proizvodnje, navodi se u januarskom izdanju MAT-a.

U prvih 11 meseci prošle godine ukupna industrijska proizvodnja je uvećana za 1,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Rast je ostvaren u sektorima prerađivačka industrija (1,9 odsto) i rudarstvo (4,7 odsto). U sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvaren je  kumulativni pad proizvodnje od 2,1 procenat. U trinaest od 29 oblasti industrije je zabeležen rast fizičkog obima proizvodnje.

Iako rudarstvo beleži međugodišnji porast proizvodnje u prethodnih šest meseci, ovakav rezultat oslonjen je isključivo na eksploataciju ruda metala koja je porasla za 11,7 odsto, dok je proizvodnja ostalih oblasti ovog sektora u međugodišnjem padu – eksploatacija uglja je smanjena za 5,2 odsto, ostalo rudarstvo za 14,6 odsto, a eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa za 1,1 odsto.

Dugoročno rastući trend proizvodnje u rudarstvu koji je započet sredinom 2023. godine prekinut je u junu 2025, a proizvodnja u drugom polugođu prošle godine i ovde usporava.

NIS i dalje najveći rizik

Pad od 44 odsto i negativan doprinos rasta prerađivačkog sektora od 4,25 p.p u proizvodnji koksa i derivata nafte direktna su posledica događanja oko NIS-a, a kako ocenjuju ekonomisti okupljeni oko MAT-a, reč je o “performansama koje su generisane geopolitičkim tokovima koji se menjaju van kontrole Srbije”.

Neizvesnost se prethodnih meseci direktno odražavala na poslovanje Rafinerije nafte u Pančevu, a sledstveno i na ceo prerađivački sektor, odnosno ukupnu industriju. Aktivnost u oblasti proizvodnja koksa i derivata nafte je u periodu maj-septembar 2025. godine međugodišnje redukovana za otprilike desetak procenata, u oktobru je međugodišnji pad produbljen na 30,3 odsto, a u novembru je bila manja za oko 44 odsto. Pad će se dodatno produbiti u decembru.

Najvećim delom je zbog toga i RZS procenio rast ukupne industrijske proizvodnje u 2025. godini na jedan odsto, a prerađivačkog sektora na oko 1,2 odsto.

“Kriza sa NIS-om direktno potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i šire industrije. Prenosi se i u ovu godinu, tako da nam ostaje da se nadamo da će se okončati makar do kraja prvog tromesečja, što bi možda moglo da očuva kakve-takve izglede za industrijski rast u ovoj godini”, ocenjuje se u MAT-u.

Automobilski sektor se tokom 2025. godine izdvojio kao ključni generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza. Doprinos oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica međugodišnjem rastu prerađivačkog sektora u novembru je iznosio 2,31 p.p. Kumulativno posmatrano, od januara do novembra proizvodnja motornih vozila i prikolica činila je 1,59 p.p. od ukupno 1,92 odsto rasta prerađivačkog sektora.

Podjednako dobar rezultat potekao je i od proizvodnje proizvoda od gume i plastike, koja je u novembru zabeležila međugodišnji rast od 8,2 odsto. U periodu januar-novembar međugodišnje posmatrano proizvodnja je ovde uvećana za 17,6 odsto.

Prehrambeni sektor preokrenuo negativnu dinamiku

Novembar je doneo rast prehrambene industrije od 2,1 odsto nakon međugodišnjeg pada proizvodnje u oktobru od oko 1,2 odsto, čime je prekinuta tromesečna negativna dinamika. U prvih jedanaest meseci 2025. godine pad proizvodnje smanjen je na 1,3 odsto u odnosu na 1,8 odsto koliko je iznosio u prvih deset meseci. 

Dugoročni trend proizvodnje prehrambenih proizvoda je na silaznoj putanji od sredine prošle godine. Ovaj se period, uz loše klimatske uslove koji nepovoljno deluju na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, poklapa i sa istovremenim rastom cene hrane u celom regionu Zapadnog Balkana. 

U grupu uspešnih oblasti, prema proizvodnji u novembru, pripada i proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava koja je međugodišnje uvećana za visokih 150,4 odsto, a udeo ove oblasti u ukupnoj industrijskoj proizvodnji iznosi 0,9 odsto.

Sa druge strane, u novembru prošle godine ubedljivo najveći negativni uticaj na prerađivački sektor dolazio je od oblasti: proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja odevnih predmeta, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, proizvodnja duvanskih proizvoda, proizvodnja osnovnih metala, te proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina. 

Posmatrano prema tehnološkoj složenosti, celokupan pozitivan doprinos rastu prerađivačkog sektora u prvih jedanaest meseci prošle godine potekao je od proizvodnje koju svrstavamo u grupu srednje-visoke i visoke tehnologije.

Ukupno uzevši, i u prethodnoj deceniji, najdinamičniji trend rasta beleži visokotehnološka proizvodnja, dok je proizvodnja niskotehnoloških oblasti u dugoročnoj stagnaciji.