Med u Nemačkoj i do 30 evra po kilogramu, u Srbiju se falsifikati uvoze i za 1,3 evra

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić istakao na nedavno održanom Državnom pčelarskom sajmu da je pčelarstvo strateška grana stočarstva i da je država tokom protekle godine pčelarima isplatila više od jedne milijarde dinara kroz različite mere podrške, po osnovu više od 16.450 odobrenih zahteva.

Govoreći o podršci u narednom periodu, ministar je naveo da će u 2026. godini podsticaji po košnici iznositi 1.000 dinara, a za organsku proizvodnju 1.400 dinara. On je najavio i početak realizacije kreditne podrške sa kamatnim stopama od jedan do tri odsto, grejs periodom i rokovima prilagođenim specifičnostima pčelarske proizvodnje.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da su državne subvencije za pčelare trenutno u potpunosti obezvređene i da ne prate realne potrebe i probleme proizvođača.

„Tražili smo da podsticaji budu najmanje 2.000 dinara po košnici, ali nam je rečeno da za to nema novca“, navodi naš sagovornik i najavljuje da će sledeće nedelje imati sastanak sa ministrom poljoprivrede kako bi razgovarali o daljim koracima i mogućnostima podrške u narednom periodu.

Živadinović ističe je prošla godina bila izuzetno teška za pčelare zbog velike krize i masovnog uginuća pčela i da zbog toga nisu utrošena sva sredstva opredeljena za subvencije po košnici.

„Ostalo je 169 miliona dinara. Umesto da se taj novac usmeri pčelarima, koji su pretrpeli ogromne gubitke, sredstva su preraspodeljena drugim granama poljoprivrede“, kaže on i dodaje da je takav potez  nekorektan prema pčelarima koji su imali jednu od najtežih godina.

Prošla godina jedna od najlošijih

“Cena meda u Srbiji je niska, a proizvodnja obezvređena. Otkupne cene, u zavisnosti od vrste, kreću se od tri do šest evra po kilogramu – koliko dostiže najskuplji bagremov med, dok se direktno kod pčelara kilogram prodaje po cenama od 1.200 do 2.500 dinara”, kaže Živadinović.

Kako napominje naš sagovornik, prošla godina ostaće upamćena kao jedna od najlošijih za domaće pčelare – bagrem je izmrzao čak 90 odsto, a ono malo što je opstalo bilo je dovoljno tek da pčele obezbede hranu za sebe. Prinosa za tržište gotovo da nije ni bilo. Suncokretova paša donela je skromnih 10 do 12 kilograma po košnici, ali je mali broj pčelara zbog visokih troškova selio pčele.

Situaciju je dodatno pogoršalo veliko uginuće pčela tokom zime – u celoj Srbiji stradalo je više od 50 odsto pčelinjih društava, a u Vojvodini i više od toga.

U takvim okolnostima domaći proizvođači suočavaju se i sa pritiskom jeftinog uvoznog meda, čija se cena kreće od 1,3 do dva evra po kilogramu.

“Prošle godine u Srbiju je uvezeno nešto više od 1.200 tona, a izvezeno oko 1.400 tona meda. Kada je reč o medu po ceni od 1,3 evra, u pitanju je med za koji mi tvrdimo da je falsifikovan, što je i državna laboratorija potvrdila kada je na granici zaustavila kontingent od oko 200 tona”, navodi Živadinović.

Oznaka domaćeg brenda ima presudnu ulogu u izboru potrošača u Evropi

Sa manje-više sličnim problemima suočavaju se i pčelari širom Evrope, a situacija je bolja u onim zemljama koje imaju dominantan model prodaje na kućnom pragu.  

Reč je, međutim, uglavnom o državama koje ne proizvode dovoljno meda za sopstvene potrebe, poput Nemačke, Slovenije i Švajcarske.

“U tim zemljama cene domaćeg meda su izuzetno visoke i u maloprodaji dostižu i do 30 evra po kilogramu. Nemačka, na primer, proizvodi svega oko 15 odsto svojih potreba za medom, dok ostatak nadoknađuje uvozom. Ipak, nemački potrošači imaju jasno razvijenu svest o značaju domaćeg proizvoda. Njihov pčelarski savez postoji više od jednog veka, pa su kupci tokom decenija stekli naviku da najpre biraju domaći med, a tek kada ga nema na tržištu posežu za uvoznim”, navodi Rodoljub Živadinović.

Prema njegovim rečima, upravo u tome leži ključna razlika u odnosu na domaće tržište, gde takva praksa tek treba da zaživi. U Nemačkoj se više od sto godina koristi prepoznatljiva tegla posebnog dizajna, koja garantuje poreklo i kvalitet domaćeg meda i uliva poverenje potrošačima.

Srbija, dodaje on, takođe ima svoju nacionalnu teglu posebnog dizajna, ali tek desetak godina, što je kratak period za stvaranje potrošačke navike i svesti o tome zašto je domaći med bolji izbor od uvoznog.

Pogon pčelara Saveza pčelarskih organizacija Srbije pod brendom „Naš med“ plasira proizvode u domaće trgovine svega pet godina.