Menja se Zakon o upravljanju otpadom – veća odgovornost zagađivača

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je pripremu novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Odluka o formiranju radne grupe doneta je 29. avgusta ove godine, a cilj je da se unapredi postojeći pravni okvir i uskladi sa najvišim evropskim i međunarodnim standardima.

Kako navode iz Ministarstva, zaštita životne sredine nije samo ekološko, već i društveno i ekonomsko pitanje.

Kvalitet života građana, ali i razvoj države, direktno zavisi od načina na koji Srbija rešava problem otpada. Upravljanje otpadom smatra se jednom od najkompleksnijih oblasti zaštite životne sredine, jer zahteva multidisciplinaran pristup i usklađivanje brojnih propisa.

Zakon o upravljanju otpadom donet je 2009. godine, ali je tokom proteklih 15 godina više puta menjan – 2010, 2016, 2018. i 2023. godine. Svaka od tih izmena bila je odgovor na tada aktuelne izazove: od regulisanja prekograničnog kretanja otpada i medicinskog otpada, preko pitanja nusproizvoda i prestanka statusa otpada, do preciznijeg upravljanja građevinskim i opasnim otpadom. Međutim, praksa je pokazala da postoje pravne praznine, nedoslednosti i neusklađenosti sa propisima EU koje je sada neophodno otkloniti.

Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2022–2025. godine predvideo je donošenje izmena upravo u poslednjem kvartalu 2025. godine. Time se Srbija obavezuje da svoj sistem prilagodi zahtevima koje ispunjavaju države članice Evropske unije.

Stručnjaci objašnjavaju da će novi zakon doneti nekoliko ključnih novina. Pre svega, uvode se preciznije definicije – među njima i pojmovi poput „otpad od hrane“ ili „regeneracija otpadnih ulja“. Predviđa se i jasna zakonska odredba o proširenoj odgovornosti proizvođača, što znači da će kompanije snositi veću odgovornost za otpad koji nastaje od njihovih proizvoda.

Novi zakon će definisati i obaveze sakupljača otpada, detaljnije urediti posebne tokove otpada i proširiti ovlašćenja inspektora kako bi kontrola bila efikasnija.

Posebna pažnja biće posvećena funkcionisanju deponija. Operateri će morati da obezbede stalni monitoring rada, da prate uticaje na životnu sredinu i redovno obaveštavaju nadležne organe o svim nepravilnostima.

“Važno je istaći da inicijativa za promene nije došla samo iz Ministarstva, već i od drugih državnih organa, civilnog društva i stručnih organizacija. Program upravljanja otpadom za period 2022–2031. godine već je predvideo unapređenje pravnog okvira, pa se ovaj proces vidi kao prirodan nastavak započetih reformi”, navodi se o dokumentu obrazloženja izmena zakona.

Propis će biti usklađen posebno sa Direktivom EU 2018/851, a u fokusu će biti pet ključnih načela. Prvo je načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu, koje nalaže da se za svaki tip otpada pronađe rešenje koje donosi najmanju štetu prirodi uz prihvatljive troškove. Slede načelo samodovoljnosti i načelo blizine, koja predviđaju razvoj mreže regionalnih postrojenja kako bi se otpad tretirao što bliže mestu nastanka.

Jedno od najvažnijih jeste načelo hijerarhije upravljanja otpadom – od prevencije, preko reciklaže i ponovne upotrebe, do krajnjeg odlaganja. Tu su i načelo odgovornosti, koje najviše obavezuje proizvođače da brinu o otpadu nastalom od njihovih proizvoda, kao i poznato pravilo „zagađivač plaća”, prema kojem svi troškovi tretmana otpada moraju biti uključeni u cenu proizvoda.

Ministarstvo poziva građane, stručnjake i organizacije da do 2. oktobra dostave svoje komentare i sugestije.