Menjačnice kubure sa evrima, ponuda manja od tražnje

Na tržištu Srbije ovih dana povećana je potražnja za devizama zbog čega je u menjačnicama potrebno nešto više dinara za kupovinu evra, a dešava se i da menjači ne raspolažu dovoljnom količinom deviza da podmire sve potrebe.

Kako su za Biznis.rs kazali u nekoliko većih menjačnica u Beogradu, potražnja je veća od ponude poslednjih desetak dana i dešava se da ne mogu da odgovore na sve zahteve za kupovinom deviza. Navode da sve što otkupe odmah i prodaju, a manja ponuda ima negativne efekte na njihovo poslovanje jer manji broj transakcija znači i manju zaradu.

Zvanični kurs evra Narodne banke Srbije za ponedeljak, 8. decembar je 117,39 dinara. U menjačnicama je prodajni kurs poslednjih dana oko 118,5 dinara, dok je kupovni 117 dinara.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Biznis.rs da na tržištu nema povećane tražnje za devizama i da je u pitanju psihološki efekat i bojazan od pojačanog impulsa tražnje, s obzirom na aktuelnu situaciju oko Naftne idustrije Srbije. Decembar je tradicionalno karakterističan po tome što je tražnja za evrima nešto veća nego u ostatku godine

Iako je situacija trenutno i dalje stabilna, Milićević upozorava da mi još uvek nemamo strategiju odgovora na kriznu situaciju u kojoj smo se našli i da se ne shvataju potencijalne razmere krize koja još u pravom smislu reči nije ni nastala.

“Sve je to u redu ako funkioniše po šablonu kako su nosioci ekonomske politike do sada plivali, ali niko ne govori šta se može desiti ako dođe do kriznog trenutka u smislu bekstva u devize”, objašnjava on.

Taj scenario, kako dodaje, značio bi da građani u cilju zaštite vrednosti novca dinar pretvaraju u devize, dok bi strane kompanije mogle da krenu da iznose reinvestiranu dobit i povećaju odliv dohotka po osnovu dividendi, odnosno izvrše preraspodelu stvorenog godišnjeg rezultata u korist dividendi.

Narodna banka Srbije je krajem prošle nedelje saopštila da raspolaže svim instrumentima potrebnim da obezbedi kontinuitet i sigurnost funkcionisanja domaćeg finansijskog sistema i da aktivno učestvuje u svim segmentima domaćeg finansijskog tržišta kako bi održala neophodnu stabilnost.

Centralna banka je posebno istakla da neće dozvoliti da domaći finansijski sistem bude ugrožen.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije, podsetimo, dostigle su prema poslednjim podacima iz oktobra ove godine skoro 25 milijardi evra (24.987 miliona evra). Bruto devizne rezerve nešto su veće od 29 milijardi evra i obezbeđuju 6,9 meseci uvoza roba i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza roba i usluga deviznim rezervama.

Prema poslednjem izveštaju NBS o stanju deviznih rezervi, zlato zauzima značajan udeo od skoro 20 odsto.

Milićević kaže da treba pogledati strukturu operativnih deviznih rezervi, odnosno u kolikom obimu su one operabilne.

“Sigurno da se za sada može intervenisati u cilju zaštite kursa, ali je pitanje orijentaciju u dužem roku. Nema tog nivoa rezervi koji se ne može iscrpeti jer smo mi deficitna ekonomija i devizne rezerve se gomilaju zaduživanjem i prilivom stranih investicija. Hronični deficiti trgovinskog bilansa uzrokuju da se isti finansira suficitom finansijskog računa platnog bilansa”, objašnjava Milićević.

Prema podacima NBS o otkupljenoj i prodatoj efektivi kod ovlašćenih banaka i filijala Narodne banke Srbije, u prvih deset meseci ove godine prodato je oko 650 miliona evra više nego što je otkupljeno. Otkup je iznosio 3,153 milijarde evra, dok je prodaja vredela 3,808 milijardi evra.

Kurs dinara se u poslednjih 15 godina kretao od 103,5 dinara za evro 2010. godine, preko najveće vrednosti od 123 dinara 2016. godine, da bi od tada dinar blago jačao i poslednjih šest godina oscilirao oko 117 dinara za jedan evro. Precenjen dinar ne pogoduje izvoznicima, jača uvoz i dovodi do bržeg rasta cena, ali je izraženi javni dug niži.