Mi smo #GenerationRestoration: Obeležava se Svetski dan zaštite životne sredine

Svetski dan zaštite životne sredine najveći je međunarodni dan ovog tipa, a centralna manifestacija izvodi se prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Ovaj dan, koji se obeležava svakog 5. juna od 1973. godine, izrastao je u najveću globalnu platformu za širenje svesti o zaštiti životne okoline.

Ovogodišnja kampanja Svetskog dana zaštite životne sredine fokusira se na obnovu zemljišta, dezertifikaciju i otpornost na sušu pod sloganom „Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo #GenerationRestoration“. Kraljevina Saudijska Arabija biće domaćin globalne proslave Svetskog dana zaštite životne sredine 2024.

Iz UNEP-a skreću pažnju da obnova zemljišta može da preokrene plimu degradacije, suše i dezertifikacije.

„Svaki dolar uložen u obnovu može doneti do 30 dolara u uslugama ekosistema. Obnova povećava sredstva za život, smanjuje siromaštvo i izgrađuje otpornost na ekstremne vremenske uslove. Restauracija povećava skladištenje ugljenika i usporava klimatske promene. Obnavljanjem samo 15 odsto zemljišta i zaustavljanjem dalje konverzije moglo bi da se izbegne i do 60 odsto očekivanih izumiranja vrsta“, navodi se na sajtu UNEP-a.

Iz ove organizacije poručuju i da „moramo okončati pokretače degradacije zemljišta, suše i dezertifikacije, kao što su klimatske promene, te da su prošle godine oboreni temperaturni rekordi.“

„Veliki deo sveta osetio je uticaj, ne samo u vrućini, već i u olujama, poplavama i suši. Obnavljanje zemljišta bez suočavanja sa klimatskim promenama bilo bi kao davanje jednom rukom, a oduzimanje drugom, tako da zemlje G20 moraju pokazati liderstvo u celoj klimatskoj agendi. Postoji prava nada. Zemlje su obećale da će obnoviti milijardu hektara, površinu veću od Kine. Ako se to dogodi, biće ogromno“, navodi se na sajtu UNEP-a.

Gde je tu Srbija?

Podaci izneti u Konvenciji UN za borbu protiv dezertifikacije pokazuju da je udeo degradiranog zemljišta u ukupnim kopnenim površinama u Srbiji u 2015. godini iznosio 1,89 odsto, a u 2019. godini – 4,18 procenata.

Kada su vode u pitanju, prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, količina vodnog stresa se menjala tokom godina, i to ne samo progresivno. Do vodenog stresa dolazi kada je potreba za vodom veća od raspoložive količine u izvesnom periodu ili kada je njena upotreba ograničena lošim kvalitetom vode.

Kada je Srbija u pitanju, tokom 2000. godine vodni stres iznosio je 3,8 odsto, 2005. godine bio je 4,51 odsto, a 2010. – 4,43 odsto. Zatim, u 2015. godini vodni stres iznosi 4,74 odsto, u 2020. – 5,48 procenata, dok je u 2022. godini on bio nešto manji – 4,66 odsto.

Poplavljene površine površinskim i podzemnim vodama menjale su se tokom godina, pa je tako u 2018. godni bilo poplavljeno 37.000 hektara, u 2019. godini – 88.000 hektara, u 2020. godini 48.000 hektara, da bi se u 2021. i 2022. godini to smanjilo na 18 i sedam hiljada hektara poplavljenih površina.

Takođe, prema podacima RZS-a, smanjena je odvodnjavana površina koja je 2018. godine iznosila 2.112 hiljada hektara, a 2022. – 1.962 hiljada hektara.

Sa druge strane, kada je u pitanju navodnjavanje, u 2015. godini ono je bilo najveće i tada je navodnjavano 54.695 hektara. U 2022. godni površina je iznosila 54.639 hektara.

Od 2016. do 2022. godne najveće pošumljavanje se desilo 2019. godne, kada je pošumljeno 3.077 hektara. Dve godine ranije ta površina je iznosila 1.984 hektara. U 2022. godini u Srbiji je pošumljeno 1.365 hektara.