Minimalna cena radnog sata raste, ali skuplja struja i inflacija „gutaju“ planirano povećanje

Socijalno-ekonomski savet (SES) doneo je odluku o vanrednom povećanju minimalne zarade od 1. oktobra ove godine za 9,4 odsto, odnosno sa 53.592 dinara na 58.630 dinara, što je izraženo u evrima povećanje sa 450 na 500 evra. Tako će cena radnog sata biti povećana sa 308 na 337 dinara.

O novom povećanju od 1. januara 2026. godine, koje bi prema predlogu Vlade Srbije trebalo da iznosi 10,1 odsto, članovi SES-a razgovaraće već krajem avgusta.

Ukoliko se postigne dogovor, minimalac bi već sledeće godine trebalo da dostigne iznos od 550 evra, a cilj vlade je da do kraja 2027. i početka 2028. najniža zarada bude 650 evra.

Minimalna cena rada porasla je u proteklih pet godina za 164 dinara po radnom času. Naime, u 2020. godini ona je iznosila 172,54 dinara, u 2021. godini 183,93 dinara, 2022. godine bila je 201,22 dinara, 2023. je stigla do 230 dinara, da bi 2024. radni sat vredeo najmanje 271 dinar, bez poreza i doprinosa.

Od 1. januara najniža zarada iznosi 308 dinara po radnom času i ovaj iznos važiće sve do 1. oktobra.

Ako se uzme u obzir da broj radnih sati u mesecu varira u zavisnosti od broja radnih dana i radnog vremena, a da je u Srbiji radno vreme 40 sati nedeljno, prosečan mesec ima 160 radnih sati. Mesec sa 21 radnim danom ima 168 radnih sati, sa 22 radna dana 176, dok mesec sa 23 radna dana ima 184 radna sata.

Radnici koji primaju najniže zarade u Srbiji u 2020. godini primali su 27.606 dinara, a u 2021. godini 29.429 dinara mesečno. Prosečan minimalac u 2022. godini iznosio je 32.195 dinara, 2023. godine 36.800 dinara, a 2024. godini 43.360 dinara.

Tokom ove godine zaposleni koji rade za minimalac minimalac primali su zaradu od 49.280 (160 radnih sati), a od oktobra će moći da računaju na 53.920 dinara.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je vanredno povećanje minimalne zarade pozitivna stvar koju oni u ovoj godini nisu očekivali. Kako je istakao, ovaj sindikat u nastupajućim pregovorima insistiraće na većem povećanju minimalne cene rada od 1. januara, ali i da minimalac prati rast prosečnih zarada u Srbiji.

“Vanredno povećanje svakako je značajno kako bismo sačuvali najugroženije radnike u Srbiji, odnosno stanovništvo koje je trenutno na minimalcu. Procena je da ih je sada negde blizu 100.000. Za nas je pitanje zbog čega se sa tim nije krenulo od jula ili avgusta, nego tek od oktobra. Mislimo da bi to bilo korisnije za sve zaposlene”, navodi naš sagovornik.

Što se tiče predloga vlade da minimalac od januara sledeće godine treba povećati za 10,1 odsto, Mihajlović kaže da bi to povećanje trebalo da bude veće i da ovaj sindikat već sada radi analize i projekcije, pa će u pregovorima izaći i sa zvaničnom preporukom.

“Naša očekivanja veća su nego što vlada predlaže jer ćemo i sa tim povećanjem mi opet biti negde pri dnu lestvice u odnosu na okruženje i mislim da ćemo imati jednu od najnižih minimalnih zarada u regionu. Ono na čemu ćemo takođe insistirati kada počnu novi pregovori, to je da rast minimalne zarade prati rast prosečnih plata u onom procentu u kom će rasti minimalac. Ne bismo želeli, a sigurno će do toga doći, da minimalne zarade naprave kompresiju plata u Srbiji i na taj način se približe mnogim zaradama, naročito u javnom sektoru u kom je predviđeno povećanje od pet-šest odsto”, napominje predsednik SSSS.

Prosečna plata u Srbiji, prema njegovom mišljenju, je na vrlo niskom nivou i ona mora da bude veća kako bi se domaća radna snaga zadržala u zemlji.

“Ako vlada već ide na to da do 2028. godine minimalna zarada bude 650 evra, a prosečna plata 1.400, onda svakako treba da razmišljamo da već početkom sledeće godine imamo rast plata koji će to obezbediti. Pored toga što hoćemo da očuvamo standard najugroženijih građana, mi hoćemo da i plate rastu srazmerno tome”, dodaje Mihajlović.

Najniže zarade ne treba „meriti“ prema minimalnoj potrošačkoj korpi

Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta (SES) koji čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca. Ukoliko u roku od 15 dana od početka pregovora sindikati i poslodavci ne uspeju da se dogovore, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana.

“Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici”, navodi se u Zakonu o radu.

Minimalna zarada, koja je od 1. januara ove godine povećana za 13,7 odsto, po prvi put je pokrila minimalnu potrošačku korpu.

“Mi smo se nekako nesretno u Srbiji uhvatili za tu minimalnu potrošačku korpu, ona nigde u Evropi ne postoji i mislim da ne bi trebalo da postoji ni u našoj zemlji. Pojam minimalne potrošačke korpe nije realan i na osnovu toga ne možete da idete sa minimalnom zaradom. Mislim da svuda postoji potrošačka korpa, odnosno ono što je svakom stanovniku potrebno da bi obezbedio sebi neku egzistenciju”, ističe Mihajlović i dodaje da će ovaj sindikat tražiti da se u Zakonu o radu izbriše kategorija minimalne potrošačke korpe.

“A i onda kada imamo parametar prosečne potrošačke korpe, koji ima neku svoju vrednost, treba videti koliki procenat toga treba da bude minimalna zarada. Mislim da bi ona trebalo da bude bar u nivou te korpe. Svih ovih godina kako smo podizali minimalne zarade i pre nego što su one stupile na snagu mi smo imali inflaciju koja je sve to anulirala. Plašimo se da se to ne desi i ovog puta, pogotovo što u ovom trenutku imamo najave da će poskupeti struja, koja povlači niz poskupljenja u lancu, naročito u robi široke potrošnje i svega onoga što obuhvata potrošačka korpa”, zaključuje predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović.

Sutra: Da li će povećanje minimalca približiti naše radnike zaposlenima u regionu i EU?