Mlekare zaradile više od tri milijarde dinara u 2024. godini

Kada se pomisli na osnovne namirnice, mleko je prvo na listi, a visoko se kotira i sir — kao nutritivno bogata namirnica, veoma važna u ishrani. Stoga ne čudi činjenica da je delatnost prerade mleka i proizvodnje sireva u Srbiji u 2024. godini ostvarila ukupnu dobit od 3.936.626.000,00 dinara, te da u ovom sektoru posluju 353 firme, od kojih je 148 pozitivno i ostvarilo ukupnu dobit od čak 4.641.149.000,00 dinara.

Uprkos tome što je mleko visokonutritivna namirnica, neophodna za rast i razvoj — posebno najmlađe populacije — Srbija se ne ističe po potrošnji mleka i mlečnih proizvoda. Prema izveštaju iz 2024. godine, objavljenom na portalu AgroSmart, u Srbiji iznosi oko 200 litara godišnje po glavi stanovnika. Taj broj uključuje sve oblike: sveže mleko, jogurt, sireve, pavlaku itd.

Ova cifra je nešto viša od prethodnih procena iz 2018. godine (oko 155 kg), što može ukazivati na blagi porast potrošnje.

Za poređenje, zemlje poput Finske (430 kg), Holandije (341 kg) i susedne Crne Gore (349 kg) bile su u vrhu po potrošnji mleka po glavi stanovnika u 2023. godini, prema podacima sajta World of Statistics.

Nažalost, Srbija nije bila uključena u ovu listu, ali se procene domaćih izvora za 2024. kreću oko 200 litara godišnje po osobi, što je znatno ispod evropskog proseka. Razlozi za ovakav rezultat mogu biti razni, ali onaj koji se svakako najčešće pominje je nizak standard i slaba kupovna moć građana, što se, nažalost, odražava i na upotrebu osnovnih životnih namirnica.

Najveći dobitaš u ovoj delatnosti svakako je mlekara Imlek, sa svojim brendom Kravica i ostvarenim ukupnim prihodima koji prelaze 33 milijarde dinara (33.553.152.000,00), kao i dobiti većoj od milijardu dinara (1.535.867.000,00). Višedecenijski gigant srpske mlečne industrije zapošljava i najveći broj ljudi u odnosu na konkurenciju — ukupno 825 radnika.

Možda ne po broju zaposlenih (362), ali po ukupnim prihodima Imlek prati Mlekara UB d.o.o., koja stoji iza brenda Dr Milk. U 2024. godini, Mlekara UB ostvarila je ukupne prihode od 7.989.953.000,00 dinara, kao i dobit od 1.270.448.000,00 dinara. Imlek i Mlekara UB jedine su mlekare koje su ostvarile dobit veću od milijardu dinara.

Na trećem mestu nalazi se Somboled iz Sombora, sa brendom Dukat, koji je ostvario ukupne prihode od 11.860.933.000,00 dinara i dobit od 461.201.000,00 dinara. Iako Somboled ima približno isti broj zaposlenih kao Mlekara UB (371), ne može se pohvaliti dobiti većom od milijardu dinara.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti prerade mleka i proizvodnje sireva u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit	Broj zaposlenih
AD IMLEK	33.553.152.000	1.535.867.000	825
PREDUZEĆE MLEKARA-UB DOO	7.989.953.000	1.270.448.000	362
SOMBOLED DOO SOMBOR	11.860.933.000	461.201.000	371
GRANICE DOO MLADENOVAC	3.408.491.000	283.586.000	203
MILK HOUSE DOO	4.183.442.000	145.889.000	197
MLEKOPRODUKT ZRENJANIN	4.140.139.000	139.898.000	240
MILOVANOVIĆ DOO	656.816.000	101.721.000	34
MLEKARA MIHAJLOVIĆ DOO PARAĆIN	700.996.000	60.996.000	40
LAZAR DOO BLACE	2.952.104.000	46.628.000	228
ZORNIĆ DOO TUTIN-VELJE POLJE	507.544.000	44.948.000	17
VISKOM od	336.245.000	41.444.000	10
MLEKARA ŠABAC A.D. Šabac	4.720.106.000	38.234.000	265
MILKOP DOO RAŠKA	820.870.000	38.231.000	33
NATURAL SYSTEM DOO KRALJEVO	331.064.000	30.885.000	19
BENI-KOMERC DOO SJENICA	225.911.000	30.514.000	12
EKOFIL DOO BEOGRAD	1.089.434.000	25.502.000	77
KRALJEVAČKA MLEKARA DOO	959.170.000	24.809.000	30
MLEKARA SPASOJEVIĆ DOO BAJINA BAŠTA	901.368.000	23.041.000	66
AMAKS DOO MOŠORIN	1.514.496.000	20.025.000	38
MLEKARA STARA PLANINA, DIMITROVGRAD	399.088.000	14.156.000	40
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Mlekara Granice zauzima četvrto mesto. Karakteristično za ovo preduzeće je da je od male lokalne radionice smeštene u naselju Granice, opština Mladenovac, uspela da se pozicionira među najvećim dobitašima i postane veoma popularan i tražen brend širom Srbije.

Počela je sa radom 1993. godine kao radionica za preradu mleka u kući porodice Vukadinović. Početna prerada iznosila je 50 litara dnevno, a danas proizvode 115.000 litara dnevno. Uspeh duguju kvalitetu i prepoznatljivom ukusu, a sa ponosom ističu da je osnovna karakteristika njihovih proizvoda — potpuno prirodan sastav.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja kravljeg mleka u Srbiji u 2024. godini iznosila je oko 1,4 milijarde litara. Udruženje odgajivača goveda u centralnoj Srbiji, na čelu sa Milijom Palamarevićem, često daje procene o stanju na terenu, uključujući broj aktivnih mlečnih krava i probleme sa kojima se suočavaju proizvođači.

Izazova u proizvodnji mleka — osnovne sirovine od koje zavisi čitava industrija prerade mleka i proizvodnje sireva — ima mnogo. Jedan od najalarmantnijih je podatak da broj goveda u Srbiji opada iz godine u godinu. Takođe, zbog lošeg rasnog sastava, niskih otkupnih cena i nedostatka podsticaja, mnogi proizvođači odustaju od mlečnog govedarstva.

Značajne količine mleka odlaze na proizvodnju sireva. Privredna komora Vojvodine je u avgustu 2024. godine potpisala partnerski ugovor sa Osječko–baranjskom županijom o realizaciji evropskog projekta koji ima za cilj unapređenje zanatske proizvodnje sira. Projekat se sprovodi u okviru programa Interreg VI-A Hrvatska–Srbija 2021–2027, a njegova ukupna vrednost iznosi 450.000 evra.

Planirano je formiranje udruženja malih proizvođača sira u Srbiji i Hrvatskoj, kao i razmena znanja, edukacija i primena inovativnih tehnologija u proizvodnji sira.

Procene stočara govore da se mleko koje se dobija na godišnjem nivou, uz poboljšanje rasnog sastava goveda, sada proizvodi od oko 150.000 krava mlečulja. Prema podacima RZS-a, u Srbiji postoji čak 600 sela u kojima nema nijedne krave, piše portal AgroSmart.

Bitna tema za ovu delatnost jeste i neograničen uvoz mlečnih proizvoda u Srbiju tokom prvog kvartala 2025. godine, posebno iz zemalja EU poput Nemačke i Hrvatske. Međutim, krajem aprila 2025. godine, Ministarstvo poljoprivrede obustavilo je izdavanje novih dozvola za uvoz zbog povećanih zaliha mleka u domaćim mlekarama, smanjene potrošnje i pojave bolesti slinavke i šapa u nekim zemljama izvoznicama.

Pokrenuta je i inicijativa za jasnije deklarisanje mlečnih proizvoda, kako bi potrošači znali da li kupuju domaće ili uvozne artikle. U pitanju je Uredba o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda sa mlečnom komponentom, koji sadrže palmino ulje, palminu mast i druga biljna ulja.

Uprkos brojnim izazovima, zanatska proizvodnja mlečnih proizvoda — poput maslaca, sireva, jogurta i kefira — doživljava procvat zahvaljujući novim trendovima koji cene autentičnu proizvodnju. Potrošači sve više traže proizvode, naročito sireve, sa geografskim poreklom ili ručno pravljene specijalitete od mleka, obavezno bez aditiva.

Sa razvojem turizma, autentične recepture za poznate srpske sireve kao što su homoljski, sjenički i zlatarski oživljavaju u radionicama i pružaju tržišnu priliku malim i mikro proizvođačima.

Zanimljiva je i priča mlade preduzetnice Tijane Žunić Đorđević, koja proizvodi jedinstven prehrambeni artikal na našem tržištu — maslac od fermentisane pavlake. Po uzoru na francusku recepturu, od 2021. godine vodi zanatsku mlekaru Žuna Maslac. Saradnja sa više od 20 renomiranih restorana potvrđuje da na tržištu ima mesta, a kod potrošača sluha za kvalitetne, ručno rađene proizvode sa posebnom recepturom. U online prodavnici mlekare Žuna Maslac mogu se pronaći i mlaćenica, krem freš, slana karamela, kao i maslac (slani/neslani) sa dodacima poput kajenske paprike, belog luka i sremuša.

Mali proizvođači, iako sve vidljiviji, teško da mogu da ugroze velike industrije, ali mogu da pokrenu važno pitanje kvaliteta proizvoda, koje se sve češće pojavljuje u javnosti. Jedna nezavisna analiza utvrdila je prisustvo mleka u prahu kod velikog broja kompanija koje se bave preradom mleka. Uredbu o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda sa mlečnom komponentom, koja je stupila na snagu1. Avgusta 2025. godine trebalo bi da vrati potrošačima poverenje u nutritivne vrednosti proizvoda velikih kompanija koje sutradicionalno prisutne na tržištu.