MMF: Makroekonomski rezultati Srbije i dalje snažni

Misija MMF-a je u toku dvonedeljnog razgovora sa predstavnicima Srbije zaključila da su makroekonomski rezultati u Srbiji i dalje su snažni, rast i tržište rada su robusni, a inflacija je opala. U svom izveštaju dodaju i to da su devizne rezerve su na rekordnom nivou i teret javnog duga nastavlja da pada.

„Vlasti Srbije i tim MMF-a postigli su dogovor na nivou tima o četvrtoj i poslednjoj reviziji u okviru stendbaj aranžmana i o Instrumentu za koordinaciju politika (PCI) u trajanju od 36 meseci. PCI je instrument koji ne podrazumeva finansiranje i koji je namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama. Dogovor treba da odobri Izvršni odbor MMF-a i očekuje se da će ga odbor razmatrati u decembru 2024. godine“ navodi se u saopštenju.

Dalje je istaknuto da se u okviru instrumenta PCI, Srbija obavezuje da fiskalni deficiti neće preći tri procenta BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine, da će se izvršiti dodatna prioritizacija potrošnje u slučaju fiskalnih šokova, kao i da će povećanje zarada i penzija biti u skladu sa njenim fiskalnim pravilima. PCI će uspostaviti ravnotežu između potreba u pogledu javnih investicija i socijalnih rashoda u Srbiji i kontinuirane fiskalne discipline, kako bi se podržao održivi rast, a javni dug i dalje nastavio da pada.

„Makroekonomski rezultati Srbije u 2024. godini su impresivni. Predviđamo rast od 3,9 procenata u 2024. godini, koji će se povećati na oko 4,25 procenta u narednim godinama. Ukupna inflacija se vratila u ciljani koridor Narodne banke Srbije, uz podršku restriktivnije monetarne politike i smanjenja cena energije i hrane, ali je bazna inflacija i dalje povišena. Očekuje se da će se fiskalni deficit povećati na 2,7 procenata BDP-a u 2024. godini, kako bi se pomoglo finansiranje dodatnih potreba za potrošnjom u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i odbrane. Na osnovu dobrih rezultata u naplati fiskalnih prihoda, snažnog ekonomskog rasta i nedavne revizije BDP-a naviše, očekuje se da će javni dug pasti na oko 48 procenata BDP-a do kraja 2024. godine“, naveo je MMF.

Kako je istaknuto ključni rizici po ekonomske izglede Srbije su eksterna tražnja, SDI i cene primarnih proizvoda u narednom periodu, koji su podložni neizvesnosti i rizicima, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim prilikama.

„Srbiji su stoga potrebni znatni baferi protiv neizvesnosti i rizika. Ohrabruje činjenica da su devizne rezerve i depoziti države visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sistem je snažan. Dalje razborite politike pružaju dodatan važan bafer. Rezultati programa Srbije u okviru stendbaj aranžmana i dalje su snažni. Ispunjeni su svi relevantni kvantitativni i standardni kontinuirani kriterijumi izvršenja, kao i većina indikativnih ciljeva i strukturnih benčmarkova. Zahvaljujući napretku postignutom u okviru stendbaj aranžmana, Srbija namerava da nastavi da ga tretira, koji ističe u decembru 2024. godine, kao aranžman iz predostrožnosti“, objašnjeno je u izveštaju.

Razgovori su vođeni od 3. do 15. oktobra, a sa timom MMF-a uspešno je obavljeno četvrto, ujedno i poslednje razmatranje sprovođenja aktuelnog stendbaj aranžmana koji je zaključen u decembru 2022. godine na period od 24 meseca.