MMF zaključio drugu reviziju aranžmana sa Srbijom – NIS ocenjen kao „makroekonomski kritična“ kompanija

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda zaključio je drugu reviziju u okviru Instrumenta za koordinaciju politike za Srbiju. Značajan deo svog izveštaja posvetio je situaciji u energetskom sektoru, a posebno se osvrnuo i na Naftnu industriju Srbije (NIS).

MMF u izveštaju navodi da je ekonomska aktivnost usporena usled rastućih domaćih i spoljnih izazova. Procenjuje da će rast realnog BDP-a biti oko dva procenta u 2025. godini, pre nego što se oporavi na tri procenta u 2026. godini. Ukupna inflacija je pala ispod cilja Narodne banke Srbije od tri odsto. Takođe očekuje da će se deficit tekućeg računa povećati u 2026. godini, odražavajući veće troškove uvoza goriva i ograničenja EU na uvoz čelika, pre nego što se ublaži od 2027. godine.

MMF u svom izveštaju ocenjuje da bi rešavanje pitanja sankcija Naftnoj industriji Srbije, koju su nazvali „makroekonomski kritičnom“ kompanijom, dodatno smanjilo neizvesnost.

„Rizici negativnih izgleda su povećani, ali se ublažavaju razumnim makroekonomskim politikama i značajnim rezervama. Obilne devizne rezerve, državni depoziti i otporan, dobro kapitalizovan bankarski sektor pružaju važnu podršku u suočavanju sa trenutnim izazovima“, navodi se u saopštenju MMF-a.

Dodaje se i da je kontinuirana oprezna politika neophodna za očuvanje kredibiliteta. Fiskalni deficiti su na dobrom putu da ostanu ispod dogovorene gornje granice od tri procenta BDP-a, što je ključno sidro programa, uz podršku ograničene tekuće potrošnje i pažljivog određivanja prioriteta investicija. Restriktivna monetarna politika, uključujući razmatranje privremenih fluktuacija cena iz nedavnih kontrola cena i marži, pomaže u obuzdavanju inflacionih rizika koji proizilaze iz povećanja minimalne zarade i viših troškova energije.

Napredovanje strukturnih reformi ostaje ključno, ističe MMF.

„Fiskalna transparentnost i odgovornost se jačaju kroz kontinuirane reforme u upravljanju javnim finansijama i investicijama. U okviru novih programskih obaveza, očekuje se da će javne dugovanja početi da se smanjuju od 2026. godine. Diverzifikacija snabdevanja prirodnim gasom dodatno bi ojačala energetsku bezbednost, dok su nedavna povećanja tarifa za električnu energiju za domaćinstva poboljšala finansijsku održivost državnih energetskih preduzeća, podržavajući ključne investicije u energetiku u budućnosti“.

Na kraju diskusije Izvršnog odbora MMF-a o Republici Srbiji, zamenik generalnog direktora Bo Li istakao je da je rast usporen usled domaćih protesta i povećanih rizika po energetsku bezbednost nakon sankcija NIS-u.

„Oprezne makroekonomske politike, potkrepljene snažnim angažovanjem sa MMF-om, pomogle su Srbiji da izgradi fiskalne i spoljne zaštitne slojeve koji se pokazuju vrednim u snalaženju u trenutnom izazovnom okruženju. Vlada je ispunila svoj cilj deficita, a Narodna banka Srbije (NBS) je održavala odgovarajuće strogu monetarnu politiku. Instrument za koordinaciju politika (PCI) nastavlja da učvršćuje kredibilitet politike i jača posvećenost vlasti strukturnim reformama“, zaključio je Li.

Rizici, uključujući i one povezane sa restrukturiranjem NIS-a, značajno su se povećali, što naglašava potrebu za kontinuiranom opreznom politikom. Prioritet vlasti je da održe sidro fiskalnog deficita od tri procenta BDP-a ili manje, što zahteva strogo pridržavanje pravila o platama i penzijama, određivanje prioriteta investicija i pažljivo planiranje za nepredviđene situacije. Ova disciplina će sačuvati fiskalni prostor za reagovanje na šokove i podržati kontinuirani pad javnog duga.

Vlasti ostaju posvećene jačanju upravljanja javnim finansijama i investicijama, uključujući otplatu postojećih zaostalih obaveza i sprečavanje novih.

„Monetarna politika treba da zadrži sklonost zaoštravanju, posebno zato što bi nedavne kontrole marži i cena mogle da prikriju neke kratkoročne inflatorne pritiske. Posvećenost vlasti postepenom ukidanju ovih kontrola pomaže u održavanju poverenja investitora u tržišno zasnovanu ekonomiju. Iako je bankarski sektor otporan, NBS nastavlja da radi na poboljšanjima regulatornih i nadzornih okvira. Od posebnog značaja su pažljivo praćenje kretanja kredita i jačanje okvira za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma“, ističe se u saopštenju MMF-a.

Reforme energetskog sektora ostaju ključne usred rizika po energetsku bezbednost, a diverzifikacija izvora prirodnog gasa dodatno bi ojačala snabdevanje energijom u Srbiji.

Primetan je i projektovani pad stranih direktnih investicija, za koje MMF procenjuje da će se smanjiti sa 5,6 odsto BDP-a u 2024. na tri odsto u 2025. godini.