Mogu li komercijalni objekti generacije Alfa odgovoriti na izazove tržišta nekretnina?

Komercijalni objekti koji su svoja vrata otvarali od 2010. godine kreirali su određene standarde u opremanju i komunikaciji sa zakupcima. Danas se objekti Alfa generacije, koji su u izgradnji i već primenjuju određena digitalna rešenja, ne mogu svrstati u kategorije najmodernijih objekata, ali zbog sve savremenijih zahteva tržišta prolaze kroz neki vid tranzicije.

Konferencija “Gde nas vode objekti generacije Alfa?” održana u beogradskom hotelu Hilton u organizaciji Facility Management Business Association of Serbia (FMBAS) fokusirala se na transformaciju postojećih poslovnih i komercijalnih objekata u skladu sa zahtevima nove digitalne i energetski efikasne ere.

“Tržište komercijalnih nekretnina 2010. godine izgledalo je potpuno drugačije i u kvalitetu i u volumenu. Tada smo imali oko pola miliona kvadratnih metara kancelarijskog prostora, danas ta cifra iznosi više od 1,3 miliona kvadrata”, kazala je Nevena Martinović, direktor marketinga i istraživanja u IO Partners.

Prema njenim rečima, nekada su investitori bili ti koji su kreirali kulturu poslovnih prostora, danas to čine zakupci, a pre svega velika ekspanzija IT sektora koji je dominantan u poslovnim centrima i koji je doneo neke nove načine korišćenja prostora, kao i i modeli hibridnog rada, koji su naročito zaživeli nakon pandemije korona virusa.

Maja Kusmuk, regionalni direktor Sektora za upravljanje i održavanje nepokretnosti u kompaniji CBS International Serbia, istakla je da su danas zakupci na komercijalnom tržištu najčešće predstavnici međunarodnih korporacija koji žele da primene svoje standarde.

“Nekada je organizacija prostora prosto bila po standardnoj ili klasičnoj vertikali korporativne sredine. Prostori su bili dosta rigidni, imali su jasne namene, dolazili ste na posao i imali jasnu granicu između privatnog i poslovnog. Imali ste radni sto, kancelariju za sastanke i to je, uz neku malu kuhinju, bio maksimum prostora bez ikakve fleksibilnosti i mogućnosti da se prilagođava na dnevnom nivou potrebama korisnika. Danas, odnosno već dugi niz godina unazad, situacija je sasvim drugačija”, kazala je Kusmuk.

Kako je istakla, promena profila zakupaca donela je i određene zahteve da njihovi prostori izgledaju drugačije, pa su danas u poslovnim prostorima uobičajene muzičke sobe i zone za grupne aktivnosti..

Investitori moraju da osluškuju potrebe korisnika

Slobodan Cupač, rukovodilac odeljenja tehničko-operativnih poslova i održavanja MPC Properites, kompanije koja je bila zadužena za rekonstrukciju Ušće šoping centra, poznate i po objektima poput Navigator bussines centra i Ušće Kule 2, istakao je da su u MPC-u svesni važnosti zelene gradnje još 2012. godine započeli proces sertifikacije objekata.

“Kroz ceo proces sertifikacije razvijali smo inovativne projekte na našim objektima, kao što su dekarbonizacija, pospešivanje alternativnih vidova transporta sa ugradnjom velikog broja punjača za elektro-automobile i bicikle. Takođe, svi naši objekti koriste 100 odsto zelenu energiju i razvijamo inovativne projekte proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije”, rekao je Cupač.

“Na osnovu svih tih projekata možemo samo da zaključimo da smo dobili objekte koji su energetski efikasni, čija je vrednost na tržištu porasla sa svim tim aktivnostima koje smo sprovodili”, naveo je on.

Govoreći o greškama investitora prilikom rekonstrukcija i unapređenja objekata, Cupač kaže da oni koji žele da modernizuju objekte moraju da osluškuju potrebe korisnika i pridržavaju se principa zelene gradnje.

“Danas graditi objekat, a ne pridržavati se tih principa, mislim da će samo stvoriti objekat koji neće biti konkurentan na tržištu, ni po meri korisnika. U tom smislu, česte se greške prave i zbog nedovoljnog budžeta, predviđaju se neka kratkoročna umesto dugoročnih rešenja”, naveo je on.

Kada je reč o izgradnji i adaptaciji postojećih objekata, osnivač i direktor kompanije VAL Aleksandar Vasilijević istakao je da je adaptacija sama po sebi jedan skup postupak, ali da dugoročno ima smisla.

On smatra da se prilikom izgradnje mora razmišljati o spoju tradicionalnog i savremenog, da je neophodno okrenuti se prirodnim materijalima i savremenim tehonologijama, poput pametnih nekretnina i energetskih pasoša.