MOL vidi šansu za širenje uticaja na srpskom tržištu nafte i naftnih derivata

Intenzivni pregovori u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), kao i razgovori o međudržavnom sporazumu sa Mađarskom, i dalje su u toku, izjavila je Jovana Joksimović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, na panelu „Energija 4.0: Transformacija sistema za održivu ekonomiju“, održanom na Kopaonik biznis forumu.

Govoreći o opcijama koje su bile na stolu nakon uvođenja američkih sankcija NIS-u, Joksimović je podsetila da država nije razmatrala nacionalizaciju kao rešenje.

„Nismo želeli nacionalizaciju, bili smo spremni da platimo udeo radi promene vlasničke strukture kako bi se trajno rešilo pitanje američkih sankcija kompaniji. Nismo želeli da preuzimamo imovinu koja nije u našem većinskom vlasništvu, jer bi to poslalo veoma lošu poruku investitorima i celokupnoj privredi“, rekla je pomoćnica ministra.

MOL: Prioritet sigurnost snabdevanja i jačanje tržišne pozicije

Direktor kompanije MOL Serbia Milenko Janković poručio je da potencijalno preuzimanje ruskog paketa akcija u Naftnoj industriji Srbije (NIS) za tu kompaniju pre svega znači sigurnost snabdevanja.

„Za nas je najvažnije snabdevanje na svim tržištima na kojima poslujemo“, rekao je Janković.

On je dodao da je aktuelna situacija ujedno i prilika da MOL poveća učešće na tržištu naftnih derivata u Srbiji i dodatno ojača svoj uticaj. Nakon objave američkih sankcija NIS-u, kompanija je, kako je naveo, duplirala uvoz na srpsko tržište i povećala skladišne kapacitete.

„Ovo je pokazalo koliko je srpsko tržište važno za naš strateški razvoj. Transakciju vidimo kao logičan korak u pravcu širenja uticaja na tržištu nafte i naftnih derivata u Srbiji“, ocenio je Janković.

Prema njegovim rečima, eventualna promena vlasničke strukture u NIS-u donela bi kratkoročne efekte u rešavanju aktuelne situacije, ali i dugoročne koristi kroz saradnju rafinerija i unapređenje infrastrukture.

„Vidimo sinergiju u logistici, proizvodnji i lancu snabdevanja, ali i u znanju i menadžmentu – od ekstrakcije, preko prerade, do distribucije i prodaje. To bi omogućilo optimizaciju i standardizaciju na regionalnom nivou, veću produktivnost i efikasnije planiranje, posebno u kriznim situacijama“, rekao je on.

Ipak, upozorio je da tržišni rizici ostaju, imajući u vidu geopolitička dešavanja. Transakcija je i dalje u toku i zahteva niz odobrenja, uključujući i saglasnost Office of Foreign Assets Control (OFAC).

EPS: Profit i manji dug otvaraju prostor za zelene projekte

Izvršni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković istakao je da kompanija u period neizvesnosti i zelene tranzicije ulazi sa boljim finansijskim pokazateljima.

„Trenutni put profita i smanjenja zaduženosti kompanije za gotovo trećinu stvara uslove za investiranje u zelene projekte – ne samo za razvoj kompanije, već i Srbije“, rekao je Živković.

Osvrćući se na mehanizam prekograničnog prilagođavanja ugljenika (CBAM), upozorio je na potencijalne finansijske posledice za EPS.

„Kao neko ko emituje oko 26 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, lako je izračunati šta znači cena od četiri evra po toni. To će biti veliko opterećenje za energetske kompanije, a ključno je pitanje koliko će se novca od CBAM-a vratiti za razvoj projekata zelene energije“, naveo je on.

Nuklearna energija – povratak u fokus

Direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča Slavko Dimović ocenio je da se Srbija „progresivno vraća u prošlost“ kada je reč o razmišljanju o nuklearnoj energiji, ali da i dalje postoji psihološka barijera u javnosti.

„Ja nemam dilemu da li nam je potrebna nuklearna elektrana. Smatram da je to jedino dugoročno rešenje, posebno imajući u vidu kvalitet lignita kojim raspolažemo“, rekao je Dimović.

Prema njegovim rečima, zabrinutosti u vezi sa bezbednošću, izborom lokacije, tehnologijom i kadrovima su legitimne, ali su sve te procedure podložne strogoj regulativi i društvenom konsenzusu.

„Neće biti nuklearne energije ako je građani ne žele“, poručio je.

Pomoćnica ministra rudarstva i energetike Jovana Joksimović ocenila je da je u prethodne četiri godine investicioni ciklus u obnovljive izvore energije bio intenzivan. Srbija je u 2026. godinu ušla sa 3.683,4 megavata instalisanih kapaciteta iz zelenih izvora, pri čemu najveći udeo i dalje imaju velike hidroelektrane u okviru EPS-a.

Poruke sa panela ukazuju da se energetski sektor Srbije nalazi na prekretnici – između rešavanja vlasničkih i geopolitičkih izazova u naftnom sektoru, finansijskog restrukturiranja elektroenergetskog sistema i strateških odluka o budućim izvorima bazne energije.