Može li u Srbiji da se iznajmi jelka za božićne i novogodišnje praznike?

Iznajmljivanje jelki za božićne i novogodišnje praznike u mnogim zemljama je već postalo biznis koji se razvija pod parolom da se na taj način čuvaju milioni stabala koja bi u suprotnom bila odsečena i bačena, smanjuje se ugljenični otisak i generalno doprinosi očuvanju životne sredine.

Tako u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i zemljama Zapadne Evrope postoje specijalizovani sajtovi koji obezbeđuju najam jelke uz dostavu, a zatim i preuzimanje kada praznici prođu. Sve to uz detaljna uputstva kako se sa drvetom postupa da bi preživelo i moglo da se vrati na plantažu.

Iako i u Srbiji postoji interesovanje da se iznajmi jelka za praznike, time se, prema anketi koju je sprovela redakcija Biznis.rs među najvećim rasadnicima i vrtnim baštama, još niko ne bavi. Po načinu na koji su mnogi od njih reagovali na naše pitanje, ne deluje da će se neko u skorije vreme posvetiti ovoj vrsti posla.

Razlozi idu od toga da je reč o sezonskom poslu koji zahteva dodatne resurse, preko dosta neizvesne sudbine iznajmljenih stabala, do ocene uzgajivača koji nisu baš uvereni da bi se sa jelkama postupalo kako je potrebno. Iznad svega smatraju da je reč o trendu koji lepo zvuči, ali je u praksi dosta problematičan.

Ideja dobra – u praksi drugačije

Stručnjak za hortikulturu Željko Marković kazao je za Biznis.rs da je najam novogodišnjih jelki moguć, ali da je potrebna odgovarajuća priprema biljke koja u zatvorenom može da izdrži maksimalno petnaestak dana, posle čega mora da se vrati u zemlju.

“Ideja da prirodna jelka stoji po mesec dana u kući nema mnogo smisla i posle toga može da ide samo u kontejner. U zatvorenom prostoru im smeta toplota, a još više od toga suvoća vazduha koja ne može da se nadoknadi nikakvim prskanjem niti zalivanjem. Nikako ne sme da bude blizu izvora toplote, jer je to smrt za jelku”, kaže Marković.

Adekvatna priprema biljke podrazumeva da se najpre izvadi iz zemlje tako da joj se ne ošteti korenje i da se zajedno sa busenom premesti u posudu, zasadi u zemlju i napravi dobra dilatacija stiroporom. Sadi se u treset, biljka se zalije i sačeka da se višak vode ocedi, doda se još supstrata da biljka može lepo uspravno da stoji.

“To je dovoljno da izdrži 15 dana u zatvorenom. Uvek ide suprotno od radijatora ili izvora toplote, prostor se redovno provetrava i čim počne da odbacuje četine to je znak da mora da se iznese. Ako izgubi više od trećine iglica, to je u 90 odsto slučajeva znak da neće preživeti”, kaže stručnjak iz beogradskog Rasadnika Marković.

Ključno je da busen bude adekvatan

Najčešća i nenadoknadiva greška koja se u startu pravi je, prema njegovim rečima, ta što se biljci ostavi minimalan koren sa jako malim busenom i takvo stablo nema nikakve šanse da se oporavi kada se ponovo posadi. Takva stabla se uglavnom prodaju na ulici, a kupci koji ih kupuju radi vraćanja u zemlju kasnije treba da budu svesni da je malo verovatno da će te biljke preživeti.

Povodom mišljenja da je najam jelki ekološki doprinos, ekološka aktivistkinja Milja Vuković za Biznis.rs kaže da postoji nekoliko problema sa klasičnim jelkama koje kupujemo na pijacama, bez obzira na to da li su sa busenom ili bez njega.

“Jelke koje kupujemo sa busenom najčešće se uzgajaju na monokulturnim plantažama jelki. Ovakve plantaže su destruktivan element u ekosistemu, one nikako nisu isto što i šuma jelki. Kad se jelka izvadi ošteti se dobar deo njenog korena. Nakon vađenja ove jelke se transportuju do nas, pa imamo i tu neki ugljenični otisak transporta”, navodi ona.

Zbog svega toga bi za praznike možda trebalo razmisliti o alternativama koje su ekološki svesnije za prirodu i jedna od njih je svakako da se svako ko to želi, na primer, pridruži akciji sađenja drveća.

Takođe, alternativa može biti da se okiti neka dekorativna biljka koju već imamo kod kuće ili da se nabavi drvo u saksiji koje bi se ukrasilo i držalo na terasi tokom praznika do sađenja. Dobar izbor bio bi i da se uzme samo jedna zimzelena grana, najbolje neka koja je već otpala, i okiti. Pravljenje jelki od različitih materijala je još jedna ideja.

Ako je izbor veštačka jelka onda je njen savet da se koristi u dužem roku, bar deset godina, jer se na taj način balansira proizvodni i transportni otisak i otisak koji jedna ovakva jelka pravi kada je bacimo.

Ipak, problemi sa plastičnim drvetom su dosta očigledni, jer je izrađeno od materijala koji potiču od nafte, najčešće dolaze iz dalekih zemalja zbog čega ima transportni ugljenični otisak i nijedan njen deo nije reciklabilan.

Biznis sa iznajmljivanjem jelki je, po svemu sudeći, još jedan biznis koji kao argument i marketinški pristup ima ekološki značaj, ali pitanje je zaista koliko stabala preživi praznovanje i nastavi da raste u zemlji. Svetski sajtovi na kojima je najam ovih stabala za praznike moguć nigde ne navode o kolikom procentu je reč.