Mundijal ne donosi pivski bum u Srbiji – Profit pivara manji za trećinu

Svetsko prvenstvo u fudbalu tradicionalno predstavlja jedan od najvažnijih događaja za pivarsku industriju. Iako ne postoje jedinstveni podaci o globalnoj potrošnji tokom Mundijala, iskustva i podaci iz pojedinih zemalja pokazuju da prodaja piva u danima odigravanja utakmica može da poraste za više desetina procenata, naročito u ugostiteljstvu i maloprodaji.

Prema poslednjim podacima Udruženja pivara Srbije, potrošnja piva po glavi stanovnika u našoj zemlji je bila na nivou od 65,6 litara u 2024. godini, što je nešto više od godišnjeg proseka evropskih zemalja koji je iznosio 64,8 litara.

Predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije Dejan Smiljanić ističe da efekat velikih događaja poput fudbalskih takmičenja u Srbiji nije toliko izražen i da situacija u društvu i manja platežna moć utiču na pad potrošnje.

„Prodaja piva opada. Velike pivare pronalaze nove alate i metode da zadrže tržište, a nama je sve teže. Oseća se ukupna situacija u društvu. Platežna moć kupaca nikada nije bila sjajna, ali je sada vidljiva drastična razlika. Ljudi danas jednostavno manje troše, što se vidi i na događajima na kojima učestvujemo“, ističe Smiljanić.

Naš sagovornik ocenjuje da je prodaja alkohola generalno u padu, a razlog vidi u promeni potrošačkih navika.

„Kroz strukturu prodaje vidimo da se navike potrošača zaista menjaju, kao i način konzumiranja. Ljudi danas žele da popiju kvalitetno pivo i da uživaju u njemu. Poenta više nije u opijanju, a sve češće se biraju i bezalkoholni napici“, kaže Smiljanić.

Male, zanatske pivare imaju i dodatnih problema u nabavci sirovina. Naime, oni su prinuđeni da uvoze slad direktno od proizvođača iz Češke kako bi mogli da amortizuju cenu.

„Problem je što naša jedina sladara koja ima korektne cene više ne može da obezbedi kvalitet sirovine kakav smo nekada dobijali. Oni nemaju adekvatnu mašinu za pakovanje koje je nama potrebno, a mi ne možemo kao velike pivare da uzimamo šlepere već nabavljamo u nekim drugim pakovanjima koja oni ne mogu da obezbede, pa smo prinuđeni da kupujemo od dobavljača koji imaju uvozni slad“, objašnjava Smiljanić.

Zbog toga se, kako navodi, nekoliko malih nezavisnih pivara udružilo kako bi zajednički uvozili slad i tako obezbedili kvalitetnu sirovinu po ceni koja je prihvatljiva za njihovu proizvodnju.

„Praktično smo sebi dodali još jedan posao koji nam nije potreban, samo da bismo amortizovali tu cenu“, dodaje on.

Potrošači sve više cene kraft piva

Uprkos izazovima, Smiljanić smatra da se svest potrošača o kvalitetu kraft piva poslednjih godina značajno promenila.

„Razlika je veoma vidljiva. Ljudi će pre popiti jedno kvalitetno pivo koje zadovoljava njihove potrebe nego deset industrijskih. Potrošači danas žele da uživaju u zanatskom pivu i to je trend koji jasno primećujemo.“

Prema procenama Udruženja malih nezavisnih pivara, u Srbiji trenutno posluje oko 66 malih zanatskih pivara.

„Broj se stalno menja jer se neke pivare otvaraju, a neke zatvaraju. Mi kao udruženje radimo Mapu zanatskih pivara Srbije, ali ove godine nismo uspeli da od Registra pivara dobijemo zvaničan spisak. Po našim procenama, trenutno ih ima oko 66.“

Zanatske pivare svoje proizvode i dalje pretežno plasiraju kroz ugostiteljske objekte.

„Postoje specijalizovani lokali koji su potpuno posvećeni kraft pivu, ali danas i veliki broj ugostiteljskih objekata ima makar jednu ili dve vrste zanatskog piva, bilo u flaši, limenci ili na točenje. Situacija je u tom pogledu znatno bolja nego pre nekoliko godina“, zaključuje Smiljanić.

Prihodi stabilni, ali profit pod pritiskom

Prema podacima Udruženja pivara Srbije, tri najveće pivske kompanije čine 96 odsto tržišta piva. To su Heineken, Carlsberg i Apatinska pivara (Molson Coors), a proizvodnji doprinosi i sladara Soufflet Srbija.

Tri najveća igrača na tržištu u 2024. godini ukupno su proizvela 5.694.855 hektolitara piva, ostvarivši rast proizvodnje od 2,04 odsto u poređenju sa 2023.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je pivski sektor u Srbiji u 2025. godini ostvario relativno stabilan nivo prihoda, što ukazuje da ukupna potražnja nije značajnije oslabljena, ali je znatno izraženiji pad profita. Tri najveća proizvođača piva u Srbiji i u 2025. godini zadržala su vodeće pozicije po prihodima, ali su svi zabeležili slabije rezultate nego godinu ranije.

U Srbiji posluje stotinu pivara koje zapošljavaju 2.100 radnika. U 2025. godini ovaj sektor ostvario je ukupne prihode od 45,81 milijarde dinara, što je za oko 500,8 miliona dinara manje u odnosu na 2024, kada su prihodi iznosili 46,31 milijardu dinara.

Prema objavljenim finansijskim izveštajima, ukupna dobit ovih preduzeća iznosila je 2,35 milijardi dinara, što je za oko 32,1 odsto manje nego 2024. godine, kada je dostigla 3,46 milijardi dinara.

Najveće prihode u 2025. godini ostvarila je kompanija Heineken Srbija, u iznosu od 15,72 milijarde dinara, dok je ostvarena dobit bila 2,09 milijardi dinara.

U odnosu na prethodnu godinu, kada su prihodi iznosili 15,92 milijarde dinara, beleži se blagi pad poslovanja, dok je dobit u 2024. godini iznosila 2,52 milijarde dinara. Ova kompanija posluje u dve pivare u Srbiji – u Novom Sadu i Zaječaru i zapošljava ukupno 431 radnika.

Druga na listi kompanija prema ostvarenim prihodima u 2025. godini je Carlsberg Srbija, koja je ostvarila prihode od 14,76 milijardi dinara i neto dobit od 554,5 miliona dinara.

U odnosu na 2024. godinu, kada su prihodi iznosili 14,86 milijardi dinara, a neto dobit 733,1 milion dinara, beleži se pad profitabilnosti od oko 24,4 odsto. Ova kompanija zapošljava 557 radnika.