Na domaćem tržištu 80 odsto meda je falsifikat

Falsifikovani med predstavlja jedan od najvećih problema na srpskom tržištu. Istraživanja pokreta potrošača iz 2024. godine pokazala su da je čak 88 odsto meda u trgovinama falsifikovano.

Najnovija analiza, sprovedena ove godine, ukazuje na blago poboljšanje – procenat falsifikata sada iznosi 79,13 procenata. Nasuprot tome, med koji se kupuje direktno od pčelara gotovo uvek je ispravan.

Stručnjaci ističu da pčelari odgovaraju za kvalitet svog proizvoda samo do trenutka otkupa, što znači da do problema dolazi kasnije – u lancu distribucije i prodaje. Glavni krivci su nesavesni otkupljivači koji, radi većeg profita, na tržište plasiraju falsifikovan med. Ovaj problem ima velike posledice kako za potrošače, tako i za same pčelare, čiji se kvalitetan proizvod dovodi u pitanje.

U cilju borbe protiv ove pojave Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), u saradnji sa Evropskim pčelarskim savezom (EBA), organizuje Evropski simpozijum „Nauka protiv falsifikatora“. Ovaj događaj biće održan prvog dana XVI Državnog pčelarskog sajma, 8. februara u Beogradu.

Jedna od najvažnijih vesti uoči simpozijuma stigla je iz Indije – Nacionalna referentna laboratorija za med iz grada Sahibzada Adžit Sing Nagar (Pendžab) potvrdila je učešće svoje direktorke, dr Ajit Due. Ona će predstaviti najsavremenije metode koje ova državna laboratorija koristi u otkrivanju falsifikovanog meda i učestvovati u diskusiji sa ostalim stručnjacima.

Laboratorija kojom upravlja dr Dua, poznata pod nazivom PBTI, osnovana je 2005. godine kao biotehnološki inkubator za sektor agro-prehrambene biotehnologije. Njene analitičke usluge koriste poljoprivrednici, startapi, izvoznici i regulatori širom sveta. PBTI je jedan od vodećih svetskih centara za analizu hrane, vode i životne sredine, a njene usluge podržavaju brojna ministarstva Vlade Indije.

Simpozijum „Nauka protiv falsifikatora“ predstavlja veliku priliku za srpske pčelare da se upoznaju sa najnovijim laboratorijskim tehnikama koje se primenjuju u Evropi i Indiji.

Ovaj događaj trebalo bi da doprinese boljoj zaštiti domaćeg tržišta i da pomogne u suzbijanju prodaje falsifikovanog meda, čime će se osigurati veća bezbednost potrošača i fer uslovi za domaće proizvođače.

Kada je reč o bezbednosti potrošača u Srbiji, od usvajanja novog zakona 2022. godine pravna zaštita značajno je unapređena. Jedna od najvećih promena je ovlašćenje inspekcije da direktno izriče novčane kazne koje se kreću od 200.000 do četiri miliona dinara.

Pored toga, uveden je institut vansudskog rešavanja sporova preko medijatornih tela. Ako vam trgovac odbije reklamaciju, sada imate pravo da zahtevate posredovanje bez pokretanja dugog i skupog sudskog postupka.

Kako funkcioniše ova procedura?

Na sajtu Platforma za rešavanje vansudskih sporova unesete podatke o trgovcu i sebi, zatim ministarstvo trgovine dodeljuje predmet medijatorima – pravnicima ili advokatima. Trgovcu se šalje zvaničan zahtev, a on je u obavezi da odgovori u roku od 15 dana. Ako ne odgovori, može biti kažnjen sa najmanje 50.000 dinara.

Nakon uvođenja ovog sistema, potrošači u Srbiji imaju znatno više načina da zaštite svoja prava. Ipak, najveći izazov ostaje – da budu bolje informisani o svojim mogućnostima i da ih iskoriste kada je to potrebno.

Sa druge strane, kontrolu svih uvezenih proizvoda vrši fitosanitarna inspekcija.

Prema rečima Natalije Vranešević iz Organizacije potrošača Hram, potrošači imaju pravo, ukoliko se utvrdi da im je neki proizvod naštetio zdravlju, da traže nematerijalnu odštetu.

„Svako ima pravo da podnese tužbu za nematerijalnu štetu. Ako je ugroženo zdravlje potrošača, oni nesumnjivo mogu da dobiju nadoknadu“, objašnjava Vranešević.

Ipak, naglašava da su ovakvi procesi često komplikovani, jer je potrebno utvrditi ko je tačno odgovoran – proizvođač, distributer ili prodavac.