Na koji način se kažnjava neprijavljivanje prestanka korišćenja skladišta?

Prijavljivanje i odjavljivanje poslovnog prostora često izaziva nedoumice kod privrednika, pogotovo onih koji su na početku pokretanja biznisa.

Naš čitalac postavio je pitanje šta se dešava u slučaju kada se poslovni prostor više ne koristi za obavljanje delatnosti.

Poslovni konsultant Vera Tomić kaže da je vlasnik firme ili preduzetnik dužan da o tome obavesti nadležne institucije. U praksi, to znači da se promene moraju prijaviti i Agenciji za privredne registre (APR) i Poreskoj upravi, kako bi se izbegle nepotrebne obaveze i problemi.

Ukoliko je prostor bio registrovan kao sedište firme ili poslovna jedinica u APR-u, potrebno je podneti registracionu prijavu o promeni podataka. Preduzetnici i privredna društva koriste različite obrasce, ali cilj je isti – da se u zvaničnim evidencijama ažurira informacija da se prostor više ne koristi. Uz prijavu se često prilaže raskinut ugovor o zakupu ili izjava vlasnika da je prestalo korišćenje lokala.

Kako navodi Tomić i Poreska uprava mora biti obaveštena o prestanku rada na toj adresi. To se najčešće radi putem obrasca PPD-2, kojim se prijavljuje promena podataka.

“Nakon podnošenja prijave, Poreska uprava ažurira svoju bazu, pa se navedeni prostor više ne vodi kao aktivna lokacija. Ovo je posebno važno jer se u suprotnom mogu naplaćivati porezi, takse ili druge obaveze koje vlasnik zapravo nema. Postoje i situacije kada prostor nije bio registrovan u APR-u, već samo prijavljen Poreskoj upravi, na primer kao dodatni magacin ili skladište. Tada je dovoljno da se odjava izvrši samo u Poreskoj upravi”, objašnjava Tomić.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji skladištenje dobara u magacinima o kojima nije obaveštena Poreska uprava tretira kao nedozvoljeno skladištenje robe.

Za skladištenje robe u neprijavljenom prostoru predviđena je krivična odgovornost i zaprećena kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Takođe, predviđeno je da se preduzetniku ili odgovornom licu u pravnom licu izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od jedne do pet godina.

Roba koja se zatekne u neprijavljenim skladištima se trajno oduzima. Takođe, obveznik PDV-a ima obavezu i ispravke prethodnog poreza za oduzetu robu, tako da praktično ima i obavezu plaćanja PDV-a za oduzetu robu.

Prema aktuelnom pravilniku, svi poreski obveznici – bilo da su firme, preduzetnici ili druga pravna lica – dužni su da prijave svaki prostor u kojem skladište robu ili obavljaju neku delatnost. I to ne samo sedište firme. Reč je o svakom lokalu, magacinu, kancelariji, pa čak i o otvorenom prostoru ako se na njemu odvija bilo kakva poslovna aktivnost.

Prijava se obavlja isključivo elektronski, preko portala Poreske uprave, i to na obrascu EP IPP. Za one koji to ne urade na vreme – novčane kazne kreću se od 100.000 do dva miliona dinara za firmu, dok su za odgovorna lica u pravnim licima predviđene kazne od 10.000 do 20.000 dinara. Preduzetnici, koji su istovremeno i odgovorna lica, mogu očekivati kazne između 15.000 i 150.000 dinara.

Ako poreski obveznik skladišti robu koja nije njegovo vlasništvo, ali to ne prijavi i ne vodi urednu vanbilansnu evidenciju, inspektori mogu protumačiti da se radi o pokušaju prikrivanja prometa – što povlači još strože posledice, uključujući i zaplenu robe.

“Važno je znati i da za sedište firme ne treba podnositi dodatnu prijavu, jer se ti podaci već vode u Agenciji za privredne registre i Poreskoj upravi. Ali sve drugo – svaka pomoćna prostorija, prodajni punkt, dodatni magacin – mora biti prijavljeno. Poreska uprava je dodatno precizirala da u slučaju kada je protiv obveznika već pokrenut postupak poreske kontrole ili aktivnosti poreske policije više nije moguće retroaktivno podneti evidencionu prijavu”, navodi naša sagovornica.